Angela Merkel će se večeras vojnom ceremonijom u njenu čast oprostiti od kancelarske funkcije na kojoj se nalazila 16 godina, a zvanična predaja vlasti budućem kancelaru socijaldemokrati Olafu Šolcu očekuje se početkom sledeće nedelje.
U Berlinu će biti upriličeno „Veliko povečerje“ (Grober Zapfestreich), što je najveća vojna ceremonija u Nemačkoj – uz baklje, vojnike u svečanim uniformama, oficire i koreografiju koja je isplanirana do tančina, najavljuje Dojče vele.
„Veliko povečerje“ je ceremonija kojom se Nemačka tradicionalno oprašta od državnih zvaničnika, kancelara i kancelarki, saveznih predsednika, ministarki i ministara. To je tradicija čiji koreni sežu u 16. vek.
Održava se i u nekim drugim slučajevima, te je nedavno „Veliko povečerje“ održano za nemačke vojnike koji su se vratili iz Avganistana, sa bakljama, kacigama i postrojavanjem ispred zgrade Rajhstaga u Berlinu. Neki su tu ceremoniju kritikovali da je ličila na postrojavanja nacionalsocijalista.
U direktnom prenosu na nemačkoj televiziji od 19.20 časova, ceremonija u dvorištu ispred Ministarstva odbrane u Berlinu počeće kratkim govorom kancelarke Markel i završiće se posle nešto više od sat vremena, bez prijema, piše Gardijen.
Zbog ograničenja zbog korona virusa, ceremonija će biti skromnija od onih kojima su odate počasti njenim prethodnicima Gerhardu Šrederu i Helmutu Kolu kada su napustili funkciju. Kol je tako imao 600 zvanica, dok je Merkel pozvala 200.
„Veliko povečerje“ je posebno i po tome što Vojni orkestar Bundesvera svira i neke pesme koje biraju one osobe od kojih se oprašta, a muzički izbor Angele Merkel je više nego interesantan.
Osim crkvene pesme „Tebe, Bože, hvalimo“, kancelarka u odlasku poželela je i da čuje šansonu Hildegard Knef „Nek‘ za mene padaju kiše crvenih ruža“, kao i stari hit iz njene rodne DDR-a čuvene Nine Hagen: “Zaboravio si film u boji“. Nina Hagen je još u Istočnoj Nemačkoj bila na glasu kao drska pop-pevačica, a nakon što je otišla u Zapadnu Nemačku, postala je panka-ikona.
Nemački zvaničnici na ovim oproštajnim ceremonijama najčešće su birali Betovenovu “Odu radosti”, dok se Gerhard Šreder naprimer odlučio za Sinatrin “My way”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.