Nacionalni front je deo pejzaža

Marin le Pen je ušla u istoriju kao prva žena koja se plasirala u drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj. To je ujedno drugi put da je kandidat Nacionalnog fronta toliko blizu Jelisejske palate. Njen otac, osnivač stranke Žan-Mari le Pen, plasirao se u drugi krug 2002, gde je poražen od Žaka Širaka. Razlozi tadašnjeg uspeha Le Pena leže u samozavaravanju i apstinenciji levo orijentisanih snaga, ali i glasanju iz protesta protiv elita. Mediji su to tada nazvali „francuskom sramotom“, a oko milion ljudi marširalo je ulicama Pariza protiv „Papa Le Pena“, čoveka koji poriče Holokaust.

Ovogodišnji uspeh Marin le Pen nije međutim izazvao masovni bes što je neke Francuze navelo da na društvenim mrežama iskažu da su šokirani izostankom šoka. Ali istraživanja javnog mnjenja odavno su ukazivala na to da će Le Penova, bez mnogo problema, ući u drugi krug. Istraživanja takođe pokazuju da će politički novajlija Emanuel Makron u drugom krugu 7. maja glatko pobediti kandidatkinju Nacionalnog fronta sa dvadeset ili više procenata razlike. Bez obzira na to, Marin le Pen i dalje će imati više nego dvostruko glasova u odnosu na svog oca 2002.

Iako, dakle, ove 2017. postoji samo mala mogućnost da Le Penova postane predsednica, može se reći da je krajnje desničarski program njene stranke pustio korenje na političkoj sceni u Francuskoj. „Oni zaista danas jesu deo političkog pejzaža i to će tako i ostati – posebno zbog toga što za njih glasa veliki broj mladih ljudi“, kaže Žan-Iv Kami, politički analitičar iz Francuske koji se bavi desno-ekstremnim pokretima u Evropi. Nacionalističke stranke deluju u Evropi još od kraja Drugog svetskog rata, a Kami ukazuje da je novo to što takve partije sada osvajaju između 14 i 45 odsto glasova.
I Nacionalni front prošao je dug put od političkog autsajdera, do vodeće anti-EU stranke. Paralelno s tim usponom tekao je proces „desatanizacije“. Le Penova je još od 2011. nastojala da neutrališe rasističku reputaciju koja je pratila njenu stranku. U tom cilju nije se libila čak ni da iz partije izbaci sopstvenog oca.

I imala je uspeha. Jedna od onih koji je podržavaju, Mari da Silva (52), nekada je glasala za Republikance, a ovog proleća novinarima na mitingu Nacionalnog fronta u Parizu izjavljuje sledeće: „Programi drugih nisu dobri. Mi moramo da zatvorimo granice. To je važno. Sa Evropom je gotovo. Evro je katastrofa“.

Radnička klasa u centru pažnje

Dobar poznavalac Nacionalnog fronta Sesil Aldu podseća da je radnička klasa razočarana tradicionalnim strankama i da su optužbe Marin le Pen na račun elita naišle na plodno tlo kod onih koji osećaju da ih je država zaboravila. „Nacionalni front uspeo je da pusti korenje tako što je zamenio Komunističku partiju. Oni praktično govore iste stvari i rade sa radničkom klasom. Povećanje minimalne zarade, ulaganje u male penzione fondove… Oni praktično imaju pomalo od svega, za svakoga“, kaže Aldu.

Iako njen pol nije bio presudna stvar tokom predsedničke kampanje, Aldu smatra da je to što je na čelu Nacionalnog fronta žena Le Penovoj donelo dodatne poene. U video-spotu tokom kampanje ona je sebe predstavila kao ženu zabrinutu zbog fundamentalnog islama u Francuskoj i kao majku koja brine za budućnost. „Ona igra na tu kartu samo da bi, uz pomoć navodnog feminizma, napadala islam. Koristi joj to što je žena, jer deluje kao da je manje agresivna od sopstvene političke platforme, a naročito od svog oca“, ukazuje Aldu.

Takođe, Le Penova je odbacila i očevu antisemitsku retoriku i fokusirala se na Evropsku uniju i globalizaciju, koje navodi kao uzroke problema u Francuskoj. NJena poruka o suverenitetu nailazi na dobar prijem kod mnogih mladih birača. „Ona se ne bavi tim (očevim) temama, jer to ne interesuje one koji imaju između 18 i 24 godine“, kaže Kami. „Oni ne znaju ništa o ratu, njih interesuju nezaposlenost i imigracija“.

Podeljena Francuska

Arno de Rinje (21) iz Nanta seća se da je prvi put video Le Penovu u diskusiji sa Fransoa Olandom u kojoj je ona odlazećeg predsednika optužila da je pion Angele Merkel. „Kad ste pored nje, odmah znate da je ona šef. Za nas je veoma važno da imamo šefa, nekoga ko je lider“, kaže De Rinje. Politički analitičar Kami smatra da mladi ljudi koji glasaju za Nacionalni front nisu fašisti. „Oni su jednostavno nacionalisti. To je sledeća generacija lidera Nacionalnog fronta“.
Le Penova deli Francusku. Ona izjavljuje da se politička bitka današnjice vodi između patriota – onih koji vole Francusku – i mundijalista, odnosno proevropski nastrojenih globalista, kao što je njen suparnik Makron. Politički analitičar Paskal Perinjo sa pariskog Instituta za političke nauke „Sciences Po“, ocenjuje da izbor između Makrona i Le Penove simbolizuje podele 21. veka. „Postoje dve Francuske: ona kosmopolitska kojoj ide dobro i ona druga, koju pogađa nezaposlenost i koja je zabrinuta za svoj identitet“, kaže Perinjo. „Te dve strane simbolizuju radikalnu podelu između otvorenog društva i onog zatvorenog, orijentisanog ka nacionalnom“.

Poslednja šansa

Kristof Barbije, novinar lista Lekspres, smatra da je Makron poslednja šansa za Francusku. Ako stvari ne budu išle kako treba, ocenjuje Barbije, Makron bi mogao da bude taj koji će uvesti Le Penovu u kabinet predsednika. „Ako Makron propadne, sledeći predsednik biće Marin le Pen – ili Marion Marešal le Pen, njena sestričina. Ovo je poslednji trenutak da se stvari u Francuskoj poprave kako se ne bi uletelo u smrtonosnu avanturu sa populizmom“.

Nekakav pad Nacionalnog fronta ne očekuje se ni na predstojećim parlamentarnim izborima u junu, uprkos očekivanom porazu Marin le Pen. Makronu je bilo potrebno samo godinu dana da formira svoj politički pokret koji ga je doveo do praga Jelisejske palate. Petogodišnji mandat predsednika proleti za čas. A Le Penova neće morati da čeka do 2022. kako bi započela svoju političku revoluciju. Ona već traje.