Nadmetanje SAD i Rusije za uticaj u Africi

Blinken je 7. avgusta stigao u Južnu Afriku, dok Vašington pojačava diplomatske aktivnosti kako bi se suprotstavio ruskom uticaju na tom kontinentu, navodi agencija Frans pres.

Državni sekretar SAD došao je u Afriku pošto je krajem prošlog meseca ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov bio u Republici Kongo, Egiptu, Etiopiji i Ugandi.

Pored Lavrova u Africi je prošlog meseca bio francuski predsednik Emanuel Makron koji je posetio Benin, Kameron i Gvineju Bisao.

Blinkenova poseta posle Lavrova i Makrona „u suštini pokazuje da Afrika ulazi u fazu u kojoj postoji još jedna runda nadmetanja velikih sila za kontinent“, rekao je Fonteh Akum, šef tink-tenka Instituta za bezbednosne studije sa sedištem u Pretoriji.

Posle Južne Afrike, Blinken putuje u Demokratsku Republiku Kongo s ciljem da ojača podršku za najveću podsaharsku zemlju koja nastoji da okrene stranicu posle decenija sukoba. Zatim će posetiti Ruandu koja je u napetim odnosima s DR Kongom zbog optužbi da podržava pobunjeničku grupu M23 na istoku te zemlje.

Posete ruskih, francuskih i američkih lidera Africi, u cilju traženje podrške za svoje pozicije po pitanju Ukrajine, prema nekim ocenama, predstavlja najintenzivnije nadmetanje za uticaj na tom kontinentu od Hladnog rata, ukazuje Asošiejtid pres.

U afričkim zemljama prošlog meseca su takođe bili šefica Američke agencije za međunarodni razvoj Samanta Pauer i ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild.

„Kao da se novi hladni rat odvija u Africi, gde suparničke strane pokušavaju da steknu uticaj“, rekao je Vilijam Gumede, direktor fondacije za promociju dobrog upravljanja Demokrasi vorks.

Uticaj Moskve u Africi bio je vidljiv u martu tokom glasanja u UN za osudu ruske invazije na Ukrajinu. Dok je 28 afričkih država glasalo za rezoluciju, 25 je ili bilo uzdržano ili uopšte nije glasalo.

Lavrova je u Ugandi srdačno primio predsednik Joveri Museveni koji je godinama bio saveznik SAD, ali je odbio da kritikuje Rusiju zbog invazije na Ukrajinu. Museveni je čak po izbijanju rata sugerisao da se postupci ruskog predsednika Vladimira Putina mogu razumeti pošto je Ukrajina u sferi uticaja Rusije.

Šef ruske diplomatije je izrazio podršku reformi Saveta bezbednosti UN kako bi se afričkim zemljama dala stalna mesta i veći uticaj u tom telu svetske organizacije.

Rusija, kako navodi AP, takođe pokušava da pridobije afričko javno mnjenje preko svoje državne televizijske mreže RT koja je najavila da će otvoriti novi biro u Johanesburgu.

Jedan od mnogih razloga zašto neke afričke zemlje nisu zauzele stav o ratu u Ukrajini je istorijski odnos kontinenta s bivšim Sovjetskim Savezom koji je diplomatski, finansijski i vojno podržavao nekoliko pokreta za nezavisnost u Africi protiv evropskih kolonijalnih gospodara, ukazuje Frans24.

Sada Moskva u Africi pored meke moći, koja uključuje korišćenje društvenih mreža i zvaničnih medija za širenje antizapadne i antidemokratske propagande, raspolaže i tvrdom moći u vidu Vagner grupe, paramilitarne organizacije s očiglednim vezama s Moskvom koja je prisutna u mnogim afričkim zemljama, uključujući Centralnoafričku Republiku, Sudan i Mali, ističe francuska televizija.

Izazov s kojim se Blinken suočava, zajedno s drugim zapadnim silama, prema Frans24, jeste to što mnoge afričke zemlje jednostavno ne žele da se upliću u nešto što se čini kao novi hladni rat između SAD i Rusije, niti žele da zauzmu definitivan stav.

Teodor Marfi, direktor programa za Afriku u Evropskom savetu za spoljne odnose, nedavno je ocenio da je Zapad napravio stratešku grešku „zatraživši od afričkih zemalja da izaberu stranu u odnosu na Ukrajinu“, jer to omogućava Rusiji da zauzme antikolonijalnu poziciju, dok istovremeno šalje nezvaničnu vojnu podršku i ima jake ekonomske veze s tim kontinentom.

Pridobijanje uticaja u Africi neće biti lak zadatak za šefa američke diplomatije, ocenjuje Volstrit džurnal.

Južna Afrika je dosad pažljivo je izbegavala da izabere stranu oko sukoba u Ukrajini i analitičari kažu da je malo je verovatno da će se stav Pretorije promeniti.

Ruska invazija je ubrzala rast cena hrane koji je posebno ugrozio afričke zemlje, od kojih većina uvozi prehrambene proizvode, ukazuje američki list, dodajući da visoki troškovi za gorivo i hranu, zajedno sa sušom, sukobima i ekonomskima poremećajima usled pandemije COVID-19 pogoršavaju siromaštvo i nemire, dovodeći milione na ivicu gladi.

Afrička unija se takođe žalila evropskim liderima da je plaćanje ruske hrane otežano otkako je većina velikih ruskih banaka uklonjena iz platnog sistema Swift. U razgovoru s visokim afričkim zvaničnicima prošlog meseca, ambasadorka SAD u UN Tomas-Grinfild je više puta okrivila Rusiju za krizu s hranom. S druge strane, šef ruske diplomatije Lavrov okrivio je Evropu i SAD za visoke cene hrane.

Vlade u Africi će, kako navodi Volstrit džurnal, verovatno tražiti više detalja o infrastrukturnom fondu vrednom 600 milijardi dolara koji su SAD i saveznici objavili na junskom samitu Grupe sedam razvijenih ekonomija, koji bi trebalo da bude rival kineskoj inicijativi Pojas i put.