Nadžib Mikati ostaje premijer Libana, podržalo ga više od 50 poslanika

Posle konsultacija predsednika Libana Mišela Auna i parlamentarnih blokova 54 poslanika podržalo je Mikatija, njegov glavni rival je dobio upola manju podršku, dok 46 članova parlamenta nije nikoga predložilo.

Glavni zadatak nove vlade biće nastavak pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o ekonomskom planu za Liban suočenim sa najgorom ekonomskom i finansijskom krizom u modernoj istoriji.

Kriza je posledica decenija korupcije i lošeg upravljanja zemljom i samo se produbljuje jer se ne preduzimaju ozbiljni koraci da se prevaziđe.

Ekonomija opada, isključenja struje traju veći deo dana i većina ljudi nema pristupa ušteđevini u bankama.

Pošto je izabran Mikati je rekao da neće „biti mogućnosti za spas“ ako ne bude dogovora sa Medjunarodnim monetarnim fondom, ali je najavio da se neće dopustiti kolaps Libana.

„Sada smo suočeni s izazovom totalnog kolapsa ili postepenog spasenja“, rekao je Mikati.

Liban i MMF su u aprilu postigli okvirni sporazum za sveobuhvatnu ekonomsku politiku koja bi mogla da utre put boljitku pošto se primene sveobuhvatne reforme, uključujući rekonstrukciju finansijskog sektora, fiskalne reforme i predloženo restruktuiranje spoljnog duga i nastojanja da se zaustavi korupcija i pranje novca. Mikati je najavio da će njegova vlada nastaviti pregovore sa MMF.

Očekivalo se da će on dobiti najveću podršku poslanika da obrazuje novu vladu čiji će mandat trajati do kraja oktobra. Tada ističe šestogodišnji mandat i predsedniku Aunu.

Tako kratak mandat mogao bi da oteža premijeru milijarderu da obrazuje vladu jer inače zbog političkih neslaganja u Libanu protekne više meseci dok se taj zadatak ne ispuni.

Mikati ima podršku snažnog proiranskog ekstremističkog Hezbolaha i njegovog šiitskog saveznika pokreta Amal predsednika parlamenta Nabiha Berija, te nekih poslanika sunita.

Dva najveća hrišćanska bloka, partija Libanske snage koju podržava Saudijska Arrabija i Aunov blok Slobodan patriotski pokret nikoga nisu predložili za premijera. Kako je navedeno razlog tome je kratak rok za formiranje vlade.

Prethodna Mikatijeva vlada obrazovana u septembru postala je prelazna posle izbora 15. maja na kojima su najviše mandata osvojile glavne političke grupe koje se optužuju za decenije korupcije i lošeg upravljanja.

Na tim izborima za 128 poslanika Hezbolah i njegovi saveznici su izgubili većinu koji su imali od 2018. godine.

Od početka krize u oktobru 2019. godine libanska funta je izgubila više od 90 odsto svoje vrednosti, desetine hiljada ljudi je ostalo bez posla i mnogi su otišli iz te male zemlje sa šest miliona stanovnika, uključujući milion sirijskih izbeglica.

Krizu je još više pogoršala pandemija korona virusa i razorna eksplozija u Bejrutu u avgustu 2020. u kojoj je poginulo više od 200, a ranjeno hiljade ljudi, razorena luka i oštećeni delovi glavnog grada.