Naftne igre u senci fudbalskih

NJeni učesnici, za razliku od fudbalera, razišli su se potpuno zadovoljni.

Rusija i Saudijska Arabija su se dogovorile o stvaranju mehanizma kontrole globalnog tržišta nafte, a posebno formiranja cena nafte. Učesnici odbijaju da je reč o „kartelizaciji“ tržišta nafte, ali u svakom slučaju, dve zemlje potvrđuju svoju poziciju država koje upravljaju naftnim tržištem u OPEK-u i van njega. Saudijska Arabija je lider OPEK-a, dok Rusija nije članove organizacije. Dogovor je doveo do toga da je cena nafte dostigla nivo koji je povoljan za zemlje proizvođače nafte. Time se pokazuje da takav mehanizam funkcioniše, pa se uklanja potreba da se menja, bar što se tiče ovih grupa zemalja.

Glavni sadržaj ove politike je smanjenje proizvodnje nafte što će ove dve zemlje predložiti ostalim velikim proizvođačima – SAD, Kanadi, Meksiku i Kazahstanu. Saudijska Arabija i Rusija ne žele nikoga da primoravaju da prihvati ovaj predlog, niti to mogu, ali veruju da imaju dovoljno kapaciteta i mogućnosti da kontrolišu globalno tržište nafte, ne samo u opštem, nego i u vlastitom interesu.

Dva vodeća svetska proizvođača svesna su da postoje i drugi interesi i druga pitanja koja ne moraju da se poklapaju s njihovim. Spekulacije naftom na berzama ne odgovaraju ni Rusiji, ni SAD, ni Saudijskoj Arabiji, za razliku od velikih američkih fondova i berzanskih spekulanata. Rusija i Saudijska Arabija su se dogovorile da zajednički rešavaju ovaj problem, ali se nisu još dogovorile ne koji način, nego samo da „preduzmu odgovarajuće korake“.

Dve zemlje će formirati Stalnu komisiju kao vrhovni kontrolni organ „novog naftnog svetskog poretka“ o čemu se mnogo govorilo poslednjih godina.

Ovakvo sporazumevanje nije bilo svima po volji. Dan uoči sastanka, američki predsednik je saopštio preko tvitera da je cena nafte previsoka i da je za to kriv OPEK. Sutradan, američki mediji, a među prvima Vašington post, uputili su oštre kritike saudijskom prestolonasledniku, označavajući ga kao „pretnju“ sopstvenom projektu, kao i da će on biti uzrok propasti „Vitije 2030“, programa modernizacije saudijske privrede. Da bi se razumelo o čemu je reč, komentar je ilustrovan fotografijom moskovskog susreta Putina i Mohameda bin Salmana.

Predistorija ovog zapleta desila se početkom meseca, kada se američka vlada tajno obratila Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama OPEK-a sa zahtevom da povećaju proizvodnju nafte za milion barela dnevno. Amerikanci nisu sebi dozvoljavali ovakve poteze, čak i u vreme najoštrijih kriza. Ovaj zahtev je razmatran na neformalnom sastanku ministara Saudijske Arabije, Kuvajta, UAE i Omana koji je održan u Kuvajtu. Umesto da prihvate američki zahtev, ministri su saopštili da je važno da se garantuje stabilno snabdevanje naftom „kako bi se zadovoljila rastuća tražnja i kompenzovalo smanjivanje proizvodnje“.

Analitičari su jednoglasno tvrdili da su ograničenja u proizvodnji i više cene nafte povoljni za Ameriku jer podržavaju njene projekte dobijanja nafte iz škriljaca. Pre godinu i po na forumu u Hjustonu svi su se radovali što se zahvaljujući sporazumu uspela nastaviti proizvodnja nafte u Teksasu.

Ovakav razvoj događaja nije mogao niko da predvidi, tim pre što su vodeće svetske i američke banke prognozirale rast cena nafte čak do 100 dolara po barelu do kraja godine. Spekulanti su besomučno kupovali naftu, a jedina pretnja viđena je u povećanju proizvodnje američkih kompanija za proizvodnju nafte iz škriljaca. Prvo zvono za uzbunu došlo je 20. aprila kada je Donald Tramp preko tvitera kritikovao OPEK, dan nakon Samita OPEK-a. „Izgleda da OPEK opet radi po starom. Sa rekordnom količinom nafte, uključujući pune brodove na moru, cena nafte je veštački veoma uvećana. Nema ničeg dobrog u tome i to nije dopustivo“, napisao je Tramp na Tviteru.

Ova izjava je izazvala čuđenje. Sporazum o ograničenju proizvodnje nafte, koji je poznat po imenu „OPEK plus“, na 1,8 miliona barela dnevno, koji važi od januara 2017. za sve države-članice OPEK i država koje ne ulaze u organizaciju, umnogome je pomogao stabilizaciji situacije na tržištu.

SAD su u međuvremenu objavile da izlaze iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, koji izvozi skoro miliona barela nafte dnevno.

Ipak je 25. maja ministar energetike Saudijske Arabije saopštio da je mogućno povećanje proizvodnje nafte u drugoj polovini godine. O mogućnoj izmeni dogovora govorio je i ruski ministar energetike Aleksandar Novak.

Smatra se da je Rusija jedna od zemalja koja je najviše profitirala sporazumom „OPEK plus“. Po ocenama međunarodne agencije za energetiku, Rusija i Saudijska Arabija svakodnevno su u prvom kvartalu ove godine dobijale po 121 miliona dolara dopunskih prihoda, a zemlje OPEK-a 372 miliona. Odricanje od ove dobiti moglo je samo da bude rezultat američkih pritisaka.

Povećanje cena nafte dovelo je do poskupljenja cena benzina u celom svetu. U SAD cene su dostigle rekord u poslednje tri godine. Putin je morao da odgovara na pitanja o poskupljenjima goriva pred milionskim auditorijumom, a u Jordanu je došlo do masovnih demonstracija.

Posle ovih poteza, činilo se da je povećanje poizvodnje nafte i sniženje cena sasvim izvesno, gde bi se cena stabilizovala u rasponu od 65 do 75 dolara po barelu. Poslednji susret ruskog predsednika i saudijskog prestolonaslednika učinio je takav razvoj neizvesnim. Tim pre što ova dvojica sagovornika pokušavaju zajedno da pobede u neizvesnoj naftnoj utakmici.