Fatih Birol: Naftni sukob iza rata protiv virusa

Taj šok obeležen je ogromnim porastom proizvodnje nafte koji je praćen padom tražnje, što je dovelo do pada cene nafte na 20 dolara. Tražnja je pala prvi put posle 2009. godine. Saudijska Arabija i Rusija nastavljaju svoj naftni rat i upumpavaju naftu na već zasićeno tržište, na kojem nikada nije bilo više rezervi nafte. Rusija i Saudijska Arabija upumpavaju tri do četiri miliona barela nafte dnevno. U ukupnoj potrošnji nafte u svetu, 60 odsto odlazi na potrošnju u transportu.

Kriza korone je pogodila veoma teško i široko sva energetska tržišta, jer je onemogućila ljude da se kreću i nanela težak udarac za pogonska goriva. To je posebno zabeleženo u Kini, koja je najveći potrošač u svetu. Kina je prošle godine apsorbovala 80 odsto rasta globalne potražnje za naftom.

– Mere protiv korone koje su preduzete u Severnoj Americi, Evropi i drugde imaće manji uticaj, nego one u Kini. Potražnja za naftom u Kini u prvom kvartalu je opala za 1,8 miliona barela dnevno. Globalna tražnja je pala za 2,8 miliona barela dnevno. Predvideli smo da će potrošnja u ovoj godini porasti za 825 000 barela dnevno, a ona je opala za oko 90 000 barela dnevno, što je ogroman pad. Potrebno je znati da sada zbog virusa korona tri milijarde ljudi u svetu stoji. Troši se dnevno 20 miliona barela nafte manje nego inače. To je pad u potrošnji nafte u prvom kvartalu. U drugom kvartalu očekujem da taj pad bude još veći – kaže Birol.

* Kakve su posledice ovakvog šoka?

– Posledice će biti posebno teške u nizu zemalja u razvoju, kao i u zemljama čiji budžeti zavise od proizvodnje nafte, poput Irana, Iraka, Nigerije, Omana… Njima 90 odsto budžeta stiže od tržišta nafte. To su istovremeno zemlje sa političkim problemima. U njima su se već prepolovile plate svim državnim službenicima, od nastavnika, do lekara. To sve može lako da se pretvori u političke probleme.

* U pozadini rata protiv virusa korona, bukti naftni rat Saudijska Arabije i Rusije, koji pogađa i SAD. Kakav je račun zemalja kojih se on tiče?

– Kada je reč o naftnom ratu Rusije i Saudijske Arabije, one žele da zadrže svoj udeo na svetskom tržištu. Rusija želi da održi svoj udeo u na evropskom tržištu gasa, pa čak i ako izgubi na ceni. Ona može i da ga proširi. Saudijska Arabija je uvek bila važan stabilizator cena nafte na svetskom tržištu. Sigurno je da će proizvodnja nafte u SAD pretrpeti velike gubitke i da američka nafta ne može da bude konkurentna sa ovim cenama.

* Ima li razgovora između Saudijske Arabije, Rusije i SAD o ovoj temi?

– Postoje razgovori sa generalnim sekretarom OPEC-a. Ova stvar je danas veoma važna za sve, posebno za Saudijsku Arabiju, Rusiju i SAD. Uskoro se očekuje i video konferencija G 20 gde će se, kako se očekuje, pokrenuti ova pitanja.

* Imate li prognoze kako može da se okonča ova kriza?

– Veoma važno je ukazati da se sada pokazuje velika potreba za potrošnjom električne energije. Mi imamo dva scenarija, jedan pesimističan i drugi umereno optimističan. U prvom, ukoliko globalne mere suzbijanja virusa ne daju rezultate, onda bi tražnja pala za oko 730 000 barela dnevno. U optimističnijem scenariju, kada bi se virus u svetu brzo zaustavio, globalna tražnja bi porasla za 480 000 barela dnevno. Kretanje na tržištu energije ima direktne veze sa stanjem svetske ekonomije. U oba slučaja, izvestan je pad ekonomskih aktivnosti u svetu. Oporavak u Kini u drugom kvartalu usporiće pad u drugim delovima sveta, a progresivan oporavak očekujemo tokom druge polovine ove godine.