Nagorno Karabah: Smrtonosni sukobi izbili na osporavanoj teritoriji između Azerbejdžana i Jermenije

Azerbejdžan, koji je ponovo uspostavio potpunu kontrolu nad ovom terotorijom tokom šestonedeljnog konflikta 2020, je saopštio da ima žrtava među njegovim snagama.

Jermenija nije dala podatke o mogućim žrtvama, ali je navela da su se sukobi nastavili tokom noći.

Vlada u Jerevanu je saopštila da će se pozvati na sporazum o saradnji sa Rusijom i apelovati na Rusijom predvođen bezbednosni blok, Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti, kao i na Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, javlja Interfaks.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan je pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina, francuskog predsednika Emanuela Makrona i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena na razgovor o situaciji.

Blinken je pozvao na hitno okončanje neprijateljstava za koja se sukobljene strane međusobno optužuju.

“Nekoliko pozicija, skloništa i utvrđenih baza azerbejdžanskih oružanih snaga bili su meta intenzivnog granatiranja iz oružja različitih kalibara, uključujući i minobacače, koje je sprovela jermenska vojska”, navodi se u saopštenju azerbejdžanskog ministarstva odbrane.

“Kao rezultat toga, došlo je do gubitaka u vojnom osoblju i štete na vojnoj infrastrukturi”, dodaje se u saopštenju.

Azerbejdžanski zvaničnici tvrde da su jermenske snage bile umešane u obaveštajne aktivnosti na azerbejdžanskoj granici, kao i da su premestile naoružanje u to područje i u ponedeljak uveče počele sa bombardovanjem.

Kako se navodi, mete su bile “strogo lokalne po prirodi i uključivale samo vojne objekte”.

“Intenzivni sukobi se nastavljaju, a počeli su kao rezultat opsežne provokacije sa azerbejdžanske strane. Jermenske oružane snage su pokrenule proporcionalan odgovor”, navodi se u saopštenju jermenskog ministarstva odbrane.

Sukobi su prvi put izbili krajem 1980-tih kada su obe strane bile pod sovjetskom upravom a jermenske snage su tada osvojile delove teritorije u blizini Nagorno Karabaha, koji je već dugo međunarodno priznat kao terotorija Azerbejdžana, ali sa većinski jermenskom populacijom.

Azerbejdžan je povratio te teritorije u borbama 2020, koje su okončane primirjem u kojem je posredovala Rusija, nakon čega su se hiljade stanovnika vratile u svoje domove iz kojih su pobegli zbog sukoba.

Lideri dve zemlje su se od tada sastajali nekoliko puta u pokušaju dolaska do sporazuma čiji je cilj da se ustanovi trajan mir.

Najmanje 49 jermenskih vojnika poginulo

Najmanje 49 jermenskih vojnika poginulo je u sukobima na granici sa Azerbejdžanom, izjavio je danas jermenski premijer Nikol Pašinjan.

„Trenutno imamo 49 poginulih (vojnika) i to nažalost nije konačan broj“, rekao je Pašinjan tokom govora u parlamentu u Jerevanu.

Agencija Interfaks je javila da su azerbejdžanske snage napale na oko pet, šest mesta.

Pašinjan je razgovarao danas sa predsednicima Rusije i Francuske Vladimirom Putinom i Emanuelom Makronom i američkim ministrom spoljnih poslova Entonijem Blinkenom, i zamolio ih da reaguju na „agresiju Azerbejdžana“.

Sukobi jermenskih i azerbejdžanskih snaga izbili su u Nagorno-Karabahu, formalno teritoriji Azerbejdžana čiji je veći deo pod kontrolom etničkih Jermena, podržanih od vlade u Jerevanu.

Jermenija je sa Azerbejdžanom u novembru 2020. sklopila mirovni sporazum uz posredstvo Rusije, posle poraza jermenskih snaga u šestonedeljnom ratu oko Nagorno-Karabaha, u kojem je poginulo više od 6.500 ljudi.

Jermenija je tim sporazumom izgubila kontrolu nad delom Nagorno-Karabaha i okolnim oblastima u Azerbejdžanu posle više od 25 godina.