foto EPA PHOTO/SERGEIVELICHKIN„U slučaju pretnje teritorijalnom integritetu zemlje i u odbrani Rusije i ruskog naroda sigurno ćemo upotrebiti sve raspoložive sisteme naoružanja. Ovo nije blef“, upozorio je nedavno ruski predsednik Vladimir Putin.
On je ranije ovog meseca odobrio promene ruske nuklearne doktrine, što uključuje ruske odgovore nukelarnim oružjem.
Nakon što je, kako je saopštila Moskva, Ukrajina nedavno izvela dva udara američkim raketama ATACMS na rusku teritoriju, Kremlj je saopštio da sprema uzvratne mere.
Ukrajina je prvi put upotrebila rakete ATACMS 19. novembra, a dva dana kasnije su ukrajinske snage izvele udar na rusku teritoriju projektilima Storm.
Istog dana, 21. novembra, Moskva je uzvratila hipersoničnom balističkom raketom srednjeg dometa kada je pogođena vojna fabrika u Dnjepru, gradu u Ukrajini. Kako su prenele agencije, raketa „Orešnik“ nije do tada bila poznata i može da nosi nuklearne bojeve glave.
Putin je zapretio da će ruske snage izvesti nove udare istim raketama kao odgovor na to što ukrajinske snage koriste američke projektile, te je naglasio da bi meta mogle da budu i zapadne zemlje koje podržavaju Kijev.
S obzirom na to da se o zveckanju nuklearnim oružjem u poslednje vreme dosta govori na međunarodnoj sceni, časopis Njuzvik se pozabavio posledicama nuklearnog udara.
Kako navodi, nuklearna eksplozija i posledična radijacija, toplotni efekti i udarni talasi bi imali ogromne posledice po snabdevanje hranom zbog promena koje bi izazvala u atmosferi, zemljištu, okeanima i međunarodnoj trgovini, pored toga što bi rezultirali ogromnom smrtnošću i destrukcijom.
Oko 6,7 milijardi ljudi umrlo bi od gladi, piše Njuzvik, pozivajući se na model koji je prethodno proučavao Nejčr fud, časopis za istraživanje proizvodnje hrane.
Kako se navodi u studiji, zemlje u kojima ne bi došlo do gubitka stanovništva su Argentina, Brazil, Urugvaj, Paragvaj, Kostarika, Panama, Haiti, Australija, Island i Oman.
U ovim regionima „potrošnja hrane može da podrži trenutnu fizičku aktivnost u toj zemlji“.
Nasuprot tome su delovi sveta u kojima bi došlo do ogromne smrtnosti zbog gladi, što uključuje SAD, Kanadu, veći deo Evrope i Rusiju.
Neke zemlje ne bi bile pogođene glađu, ali bi unos kalorija bio smanjen do te mere da bi „to uticalo da ljudi izgube težinu, a podržavala bi se samo sedeća fizička aktivnost“.
Ovaj scenario, u kojem se teorijski sagledava druga godina nuklearnog rata, zasnovan je na „delimičnom slučaju stočarstva“, gde bi se 50 odsto žitarica za stočnu hranu koristilo za ljudsku ishranu, a ostalih 50 odsto za ishranu i uzgoj preživele stoke.
Inače, kada se govori o ruskom nukelarnom oružju, tačan broj nuklearnih bojevih glava je državna tajna i zato se procene zasnivaju na spekulacijama.
Ono što je sigurno je to da je ruski nuklearni arsenal jedan od najmoćnijih na svetu, sa procenjenih 5.580 nuklearnih bojevih glava, prema podacima Federacije američkih naučnika iz 2024. godine.
Od ovog broja, oko 1.600 je aktivno raspoređeno u strateške svrhe. U poređenju sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje imaju 5.428 bojevih glava, Rusija povećava svoj nuklearni arsenal, dok se američki smanjuje.
Rusija svoje nuklearne kapacitete raspoređuje u šest velikih raketnih baza, nekoliko pomorskih baza i strateške vazdušne baze, uključujući one u Kozelsku, Tatiščevu, Užuru i na drugim lokacijama.
Pored toga, Rusija upravlja sa 12 balističkih podmornica na nuklearni pogon, od kojih su najnovije Borej klase.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
