Najbolji rezultat Nacionalnog fronta u istoriji

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }A:link { }

Ekstremno desni Nacionalni front Marin Lepen osvojio je, prema tim anketama, između 29,5 i 30 odsto glasova, a kandidati te stranke prvo mesto su osvojili u šest od 13 francuskih pokrajina. Sama Marin Lepen osvojila je više od 42 odsto glasova u pokrajini Nord-Pas-de- Calais-Picardie, a Marion Marešal Lepen 43 odsto u pokrajini Province-Alpes-Cote-d'Azur. Na pokrajinskim izborima 2010. godine, kada je Francuska bila podeljena na 22 prokajine, Nacionalni front dobio je 11,4 odsto glasova. Desna grupacija Republikanci bivšeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija osvojila je između 26,5 i 27 odsto glasova i prvo mesto u četiri od 13 pokrajina, dok vladajuća Socijalistička partija Francuske može da računa na 23 odsto glasova (kandidati te partije su prvo mesto osvojili u dve pokrajine). U drugom krugu izbora mogu učestvovati svi kandidati koji su u prvom krugu izbora osvojili najmanje 10 odsto glasova.

Francuska je do sredine ove godine bila podeljena na 22 pokrajine. Socijalistička partija Francuske je vladala u 21, te je njen poraz na jučerašnjim pokrajinskim izborima evidentan. Predizbornu najavu fuzija izbornih lista između socijalista i republikanaca u drugom krugu izbora koji će se održati 13. decembra, kako bi se sprečio monopol Nacionalog fronta, Nikola Sarkozi lider Republikanske partije je odbacio u prvoj izjavi po zatvaranju izbornih mesta. On je rekao da u potpunosti razume razočaranje Francuza vlašću Socijalističke partije i pozvao ih je da glasaju za njegovu stranku kao jedinu pravu alternativu Nacionalnom frontu. Francuski premijer Manuel Vals odbio je da komentariše rezultate izbora. Ovo je poslednje odmeravanje snaga pred predsedničke izbore u Francuskoj koji će se održati 2017. godine i smatra sa da su značajan signal, kako za rezultate tih izbora, tako i za izglede sadašnjeg fancuskog predsednika Fransoa Olanda za još jednu kandidaturu.