Najbrži oporavak naftne industrije

Proizvodnja nafte u Iranu je 1976. dostigla 6,6 miliona barela dnevno, što je toj državi obezbedilo drugu poziciju na listi najvećih izvoznika (OPEC) i četvrtu u svetu. Zbog značaja naftne industrije za nacionalnu privredu, taj sektor su Sjedinjene Amerčke Države ciljale odkako su njihovu ambasadu u Teheranu, 1979. godine, preuzeli revolucionarni studenti. Ta industija se velikim problemima i izazovima suočava od 2012. kada su sankcije međunarodne zajednice pooštrene zbog iranskog nuklearnog programa. Procenjuje se da je do janura 2016. Islamska Republika Iran izgubila 160 milijardi dolara zbog ograničenog izvoz nafte i gasa. Ali, od stupanja na snagu Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana (JCPOA), koji je vlada u Teheranu zaključila sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SAD, Narodna Republika Kina, Rusija, Velika Britanija i Francuska, ali i Nemačka – tzv. 5+1) atmosfera se peomenila i iranska naftna industrija je profitirala. Pored toga što je pomogao Iranu da poveća proizvodnju i izvoz nafte i povrati svoju kvotu u okviru OPEC, nuklearni sporazum je pripremio teren za povratak velikin naftnih kompanija u Iran. „Kada smo počeli pregovore, naš izvoz nafte bio je ograničen na milion barela. Bio je to svojevrstan program Nafta za hranu“, rekao je novinarima iz Srbiji koji su posetili Teheran, Mohamad Hodadi, direktor državne Iranske novinske agencije (IRNA). U jednom periodu je iranski izvoz nafte pao na ispod 800.000 barela dnevno, a Iran je postao uvoznik mnogih naftnih prerađevina.

Da se situacija drastično popravila na to ukazuje podatak koji je izneo Rahim Zane, član Komiteta za ekonomiju iranskog parlamenta, prema kojem je, od stupnja na snagu BARĐAMA (iranska skraćenica za sporazum), količina prodate nafte porasla dva i po puta. „Iran je jedina članica OPEC koja je povećala prodaju nafte za gotovo 19.000 barela dnevno“, istakao je Zane. Iranski zvaničnici tvrde da trenutno stanje proizvodnih kapaciteta u zemlji koja leži na najvećim zalihama nafte i gasa u svetu, predstavlja raskorak između rezervi i proizvodnih kapaciteta. „Naša proizvodnja iznosi oko 3,9 miliona barela dnevno. Zbog toga su glavni akcenti u uputstvu Vrhovnog vođe (Ajatolaha Ali Hamneija) za Privredu izdržljivosti usmereni na povećanje proizvodnje nafte,“ kazao je zamenik ministra nafte, zadužen za trgovinu i međunarodne poslove Amir Hosein Zamaninia. Za to je potrebno privlačenje stranih investicija i tehnologija. U Ministarstvu nafte (MoP) procenjuju da je Iranu potrebno oko 200 milijardi dolara investicija u naftu, gas i petrohemijsku industriju u narednih pet godina. U tom kontekstu pominje se julski sporazum naftnih giganata – francuskog Totala i CNPC iz Narodne Republike Kine sa iranskim partnerima za razvoj Druge faze gasnog polja Južni Pars, koji Iran deli sa Katarom.

Peoblem je, međutim, što veći priliv stranih investicija podrazumeva značajnija domaća ulaganja. „Ukoliko ne obezbedimo 70 do 80 milijardi dolara iz domaćih izvora, bićemo suočeni sa teškim izazovima u prikupljanju 120 milijardi dolara na inostranom tržištu kapitala“, izjavio je zamenik ministra Zamaninia u intervjuu za Iranski petrolej, mesečnik MoP. On je, takođe, ukazao da Iranska nacionalna naftna kompanija (NIOC) nema poteškoća u primanju isplata za prodatu naftu. Prema njegovim rečima, veći zazov predstavlja to što velike evropske i azijske banke nisu voljne da uspostave odnosa sa iranskim bankama a razlozi za to su političke prirode. Prema izveštaju koji je nedavno objavio Fajnenšl tajms, ove banke su do sada platile 150 milijardi dolara kazni Ministarstvu finansija SAD zbog navodnog kršenja sankcija koje je to Ministarstvo nametnulo mnogim zemljama, uključujući Iran.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je u najnovijem izveštaju o stanju globalnog energetskog tržišta objavila podatak da je Iran, u 2016. godini, bio treći po proizvođač prirodnog gasa u svetu, odmah iza SAD i Rusije. Iran je prošle godine proizveo 190 milijardi kubnih metara gasa što je 5,3 odsto od ukupne količine u svetu. U izveštaju se, takođe, navodi da je Iran bio peti proizvođač sirove nafte – proizvodnja je premašila 200 miliona metričkih tona, ili 4,6 odsto od ukupno 4,3 milijarde metričkih tona, koliko iznosi svetska proizvodnja. Na vrhu liste nalazi se Saudijska Arabija, a slede Rusija, SAD i Kanada. Procenjuje se da Iran poseduje najveće rezerve prirodnog gasa u svetu a u ovom trenutku proizvodi oko 660 miliona kubnih metara dnevno. Ta zemlja takođe poseduje četvru najveću rezervu nafte. No, vlasti Irana su odlučile da se sa ekonomije oslonjene isključivo na nafti preorjentišu na druge izvore prihoda. To podrazumeva, pre svega, poreze, kao i domaće i inostrane investicije kako bi bio dosignut cilj od osam odsto ekonomskog rasta projektovanih Petogodišnjim nacionalnim razvojnim planom (od 2016. do 2021).

(U sledećem nastavku: Procvat iranskog turizma)

Ulaganja u proizvodne kapacitete

Ministarstvo nafte Irana planira da poveća kapacitet proizvodnje sirove nafte za više od milion barela dnevno u narednih pet godina. Do 2024. godine, u renoviranje rafinerija u Teheranu, Tabrizu, Isfahanu i Bandar Abasu trebalo bi da bude uloženo ukupno 14 milijardi dolara stranih investicija. To će, uz izgradnju rafineraja Siraf i Zvezda Persijskog zaliva, omogućiti povećanje kapaciteta proizvodnje sirove nafte, ali i preradu u unapređenije derivate. I proizvodnja gasa bi trebalo da se, do 2021. godine, poveća na oko 365 miliona kubnih metara. To bi Iranu omogućilo ulazak na gasno tržište u regionu Bliskog istoka i van njega.