Najčešći odgovor Evropljana o novom hladnom ratu – ne tiče me se

Istovremeno, Evropljani misle da je verovatnije da će institucije Evropske unije biti uključene u takav međunarodni sukob, nego njihove zemlje, što bi moglo ugroziti zajednički evropski odgovor u slučaju rasta tenzija.

Iako većina Evropljana veruje da je u toku novi hladni rat između SAD i Kine, 85 odsto njih kaže da taj sukob ne utiče neposredno na njihove živote, ukazuje Tajms (The Times) na istraživanja tink-tenka Evropski savet za spoljne odnose (European Council on Foreign Relations – ECFR).

Manjak interesovanja evropske javnosti po tom pitanju dolazi dok se zemlje predvođene Francuskom nadmeću sa SAD u suzbijanju sve većeg uticaja Kine, piše londonski list, dodajući da nalazi anketa u 12 evropskih zemalja ukazuju da nezadovoljstvo Francuske i Evrope zbog nove alijanse SAD, Velike Britanije i Australije protiv Kine nema veliku podršku u Evropi.

Istraživanje je pokazalo da 62 odsto ispitanih misli da je počeo novi hladni rat između SAD i Kine, ali da samo 15 odsto njih smatra da je njihova zemlja umešana, dok se skoro 60 odsto ne slaže da je njihova zemlja u sukobu s Kinom.

Jaz između javnog mnjenja i „jastrebova“ u Vašingtonu ili Briselu koji žele da obuzdaju Peking takođe je veliki po pitanju Rusije – 59 odsto ispitanih veruje da se s tom zemljom vodi novi hladni rat, ali samo 25 odsto kaže da ih to direktno pogađa.

Oko 44 odsto smatra je da je hladni rat s Rusijom realniji nego s Kinom, mada većina ne misli da se to njih tiče.

S druge strane, iako Evropljani većinom ne vidi svoju zemlju kao direktnog učesnika hladnog rata između Amerike i njenih glavnih geopolitičkih rivala, Kine i Rusije, više njih smatra da je liderstvo Evropske unije u Briselu deo novog međunarodnog sukoba, ističe Gardijan.

Dok, kako piše list, osnivanje saveza Aukus SAD, Velike Britanije i Australije i dalje izaziva reakcije i usred razgovora o raskolima u zapadnom savezu, autori izveštaja kažu da podaci istraživanja ukazuju na jasnu opasnost od proširenja jaza između evropskog i američkog javnog mnjenja.

Odgovori takođe ukazuju na razlike između političkih ambicija u Briselu i članica EU, navodi Gardijan (The Guardian), dodajući da autori izveštaja kažu da to može podriti efikasan evropski odgovor u slučaju eskalacije tenzija s Kinom i Rusijom.

Autori studije navode da bi Evropljani mogli „konačno da prepoznaju zajedničku evropsku spoljnu politiku“ kada je reč o Kini i Rusiji, pošto vide Brisel a ne svoje nacionalne vlade kao „najbolje mesto za odbranu svojih interesa i vrednosti“.

Oni, međutim, ukazuju da tvrd pristup Brisela ima malu podršku u Evropi i da bi pitanje novog hladnog rata pre moglo da odbije nego da privuče evropske birače, pa bi kreatori evropske politike trebalo da se iznesu argumente za snažan atlantski savez na nov način.

„Evropska javnost misli da je u toku novi hladni rat, ali ne žele da imaju veze s tim“, rekao je Mark Leonard, koautor studije i direktor ECFR-a, dodajući da istraživanje pokazuje da pitanje novog hladnog rata može „otuđiti evropske glasače“.

Dok skoro dve trećine Evropljana misli da su SAD u hladnom ratu s Kinom, samo 31 odsto veruje da je EU verovatno ili definitivno u takvom sukobu s Kinom, što je dvostruko više nego procenat onih koji misle da je njihova zemlja u hladnom ratu.

Zapravo, 91 odsto ispitanih u Mađarskoj, 80 odsto u Bugarskoj, 79 odsto u Portugalu i 78 odsto u Austriji kažu da njihova zemlja nije u sukobu s Pekingom, pri čemu većina Evropljana ne vidi Kinu kao pretnju po svoj način življenja.

U pogledu Rusije, dok 59 odsto ispitanih misli da je Vašington u hladnom ratu s Moskvom, 44 odsto je saglasno da je EU u tom sukobu, a samo 26 odsto se ne slaže.

Taj jaz bi se mogao objasniti time što neke članice EU prepuštaju spoljnu politiku Briselu da brani evropske vrednosti i demonstrira snagu, navodi EUobserver, ali i ukazuje da izveštaj takođe upozorava da bi se to moglo objasniti sve većim jazom između evropskog i američkog javnog mnjenja, kao i između nacionalnih pristupa i čvršće pozicije političkih lidera EU.

„Ako je ovo novo ispitivanje zahvatilo trajan trend, ono otkriva da evropska javnost nije spremna da vidi rast tenzije s Kinom i Rusijom kao novi hladni rat“, naveo je Ivan Krastev, koautor izveštaja i predsednik Centra za liberalne strategije.

„Zasad su samo evropske institucije, a ne evropska javnost, spremne da vide svet sutrašnjice kao sve veći sistem nadmetanja između demokratije i autoritarizma“, dodao je on.

Izveštaj takođe navodi da je „novi Zapad“ koalicija Vašingtona i Brisela a ne SAD i Evrope, ističe EUobserver.

„Za razliku od prvog hladnog rata, (Evropljani) ne vide neposrednu, egzistencijalnu pretnju evropskom susedstvu ili osećaj ideološke kohezije u slobodnom svetu“, naveo je direktor ECFR-a Mark Leonard.

„Političari više ne mogu da se oslanjaju na tenzije s Rusijom i Kinom kako bi ubedili biračko telo u vrednost snažne atlantske alijanse. Umesto toga, oni moraju da naprave argument na osnovu evropskih interesa, pokazujući kako rebalansirana alijansa može osnažiti i vratiti suverenitet evropskim građanima u opasnom svetu“, dodao je Leonard.