Najduža i najkrvavija bitka u ratu u Ukrajini: Zašto je Bahmut toliko važan?

Za gradić Bahmut od sedamdesetak hiljada stanovnika na istoku Ukrajine pre ovog rata je jedva ko čuo. Ali borbe za taj mali grad u Donbasu traju još od kraja prošlog leta, uz velike gubitke. Koliko tačno poginulih ima –  teško je verovati bilo kojoj strani u sukobu, ali svakako se već radi o desetinama hiljada žrtava.

Ruska strana i plaćenici Vagner grupe uvek iznova tvrde da je grad osvojen – kao što se čulo početkom ove sedmice, ali to se redovno pokaže kao neistina. Pomaci na frontu su već mesecima minimalni, a često i kratkotrajni, piše Dojče vele.

Ruske snage gotovo svim silama pokušavaju da opkole branioce Bahmuta. Ipak, pokazalo se da je tačna tvrdnja komandanta Vagner grupe, Jevgenija Prigožina od početka januara, da je osvojen Soledar, mestašce u blizini Bahmuta. Ali i zapadne obaveštajne službe tvrde da su ruske snage bile već na nekoliko stotina metara od glavnog puta preko kojeg ide snabdevanje branilaca Bahmuta, ali da su one oterane, a da je put opet relativno bezbedan.

„Lakše“, ali ne i „lagano“

Od početka te bitke se uvek iznova postavlja pitanje, da li je Bahmut vredan tolikih žrtava? U Bahmutu još ima možda tek nekoliko hiljada civila, čitavo mesto je praktično ruševina. On doduše leži na putu E40 koji vodi od Harkova sve do ruskog Rostova na Donu i kada bi on pao, ruske snage bi lakše mogle da prodru do zapadnijih ukrajinskih gradova kao što su Slovjansk ili Kramatorsk, važnih industrijskih i upravnih središta Donjecka.

Tu, međutim, treba staviti akcenat na „lakše“, a ne „lagano“ osvajanje ukrajinskih područja: tokom svih tih meseci, ruske snage su na tom području prodrle jedva dvadesetak kilometara.

Uz, kako procenjuje britansko ministarstvo odbrane, preko 20.000 poginulih vojnika samo u borbi za Bahmut. Poređenja radi, SAD su za vreme čitavog rata u Vijetnamu izgubile 58.000 vojnika, u devet godina rata SSSR-a u Avganistanu tamo je poginulo verovatno negde oko 26.000 sovjetskih vojnika. Bivši ruski predsednik Medvedev je nedavno izjavio da će, „ako treba, ruski vojnici ići i do Kijeva ili čak Lavova“, ali to sasvim sigurno neće ići tako kako u Kremlju možda zamišljaju.

Da li je cena za Bahmut previsoka?

Sa druge strane, ne samo „generali sa kauča“ nego i neki vojni stručnjaci se pitaju, da li je i Ukrajini mudro da ne odustaje od odbrane Bahmuta i da tamo gubi vojnike koji će joj biti potrebni za kontraofanzivu na drugim delovima ratišta. Ono je, čak i ako se ne računa ratište preko velike reke Dnjepar, dugo preko 600 kilometara. Vojni istoričar Roman Ponomarenko smatra: „Ako jednostavno predamo Bahmut i povučemo naše vojnike i opremu, ništa loše se neće desiti. Ali ako se zatvori obruč, izgubićemo i ljude i opremu.“

Ralf Tile, bivši vojni stručnjak u NATO takođe procenjuje da su šanse Ukrajinaca da zadrže Bahmut „male“. Tu se ipak radi i o broju vojnika i o logistici dostave municije i jedne i druge strane, a tu stvari ne izgledaju dobro za Ukrajince.

Uprkos tome, ukrajinski predsednik Zelenski je već više puta poručio da će se „Bahmut držati“ i da će se borbe nastaviti uprkos svim gubicima. Bahmut je već postao simbol ukrajinske odbrane od ruskog napada, makar to nije jedino ratište. Odnedavno ruske snage pokušavaju da prodru u Avdijivku, gradić nekih četrdesetak kilometara južno od Bahmuta, ali i tamo imaju velike gubitke. Zapadne službe javljaju da je tamo 10. oklopna ruska brigada pretrpela velike gubitke i u ljudstvu i u opremi, ali proboj nije uspeo.

Rezultati itekako vidljivi

Bez obzira šta misle stratezi sa prstom na karti, branioci Bahmuta drže položaje i nanose velike gubitke svakom pokušaju napada, iako su pod neprestanom paljbom naizgled nepresušnih zaliha ruske artiljerije. Takođe, prema proceni britanskog ministarstva odbrane, bitka za Bahmut je zapravo već dobijena i zbog činjenice da je „zimska ofanziva“ ruske vojske praktično propala.

Od 11. januara je komandu nad ruskim snagama preuzeo lično načelnik glavnog štaba ruske vojske, general Valerij Gerasimov. Ali tokom protekla četiri meseca definitivno nije bio u stanju da ostvari neke rezultate sa kojima bi Putin bio zadovoljan. Zapadne stručnjake ne bi začudilo ukoliko bi uskoro bio smenjen, ali još veći problem je to što od rezervnih jedinica koje su angažovane prošlog leta i jeseni, nije ostalo mnogo. I to ne samo od protivničke paljbe, već i od alkohola, nezgoda, čak i smrzavanja.

U Moskvi se ponovo govori o pozivanju 400.000 „dobrovoljaca“ za borbu protiv Ukrajinaca, a čuju se čak i najave da će se pronaći zamena za plaćeničku Vagner grupu – iako u Rusiji nema organizacije slične veličine i borbene spremnosti. U Bahmutu ni ta grupa očigledno nije postigla mnogo, ali je podigla previše prašine zbog kritika vojnog zapovedništva i strategije Rusije u ovom ratnom sukobu.