Azerbejdžan preduzima kontraofanzivne mere nakon eskalacije sukoba u Nagorno-Karabahu

Kako se navodi, oružane snage će kontramere sprovesti „da bi sprečile novu vojnu agresiju Jermenije i obezbedile sigurnost civila i gusto naseljenih stambenih područja“.

Prema podacima ministarstva odbrane, kako se navodi u saopštenju, ima izveštaja o žrtvama i pričinjena je šteta na civilnim objektima i infrastrukturi.

Najmanje 39 ljudi je poginulo u sukobima u oblasti Nagorno-Karabah, saopštile su danas vlasti enklave oko koje se spore Jermenija i Azerbejdžan.

Prema novom bilansu, u sukobu je poginulo 32 boraca, petoro azerbejdžanskih civila i dvoje jermenskih civila.

Azerbejdžan nije saopštio tačan broj žrtava.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je juče Azerbejdžan i jermenske separatiste u Nagorno-Karabahu da obustave borbe.

U toj jermenskoj enklavi u Azerbejdžanu juče su izbili najteži sukobi od 2016. godine.

Nije jasno šta je juče izazvalo eskalaciju sukoba koji je bio pritajen od jula.

Samoproglašena republika Nagorno Karabah, deo Azerbejdžana, traži punu nezavisnost u čemu ima podršku Jermenije, dok Baku pristaje samo na davanje kulturne autonomije.

U ratu Azerbejdžana i jermenskih separatista u Nagorno Karabahu, koji je trajao od februara 1988. do maja 1994, poginulo je više od 20.000 ljudi.

Koreni sukoba sežu do 1923, kada su sovjetske vlasti priključile oblast Nagorno-Karabah Azerbejdžanu.

U vreme raspada SSSR-a, Jermeni u Nagorno-Karabahu glasali su 1991. za nezavisnost na referendumu koji su bojkotovali lokalni Azerbejdžanci.

Odmah posle referenduma počeli su oružani sukobi Azerbejdžana, koji je podržala Turska, i Nagorno-Karabaha, podržanog od Jermenije.

Primirje je dogovoreno u maju 1994, uz posredovanje Rusije.

Predstavnici Jermenije i Azerbejdžana od tada vode mirovne pregovore uz međunarodno posredovanje.

Objavljen je i snimak uništavanja jermenskih tenkova: