„Najmanje znamo o scenarijima koji su najvažniji“: Rizik od izumiranja ljudi zbog klimatskih promena „opasno nedovoljno istražen“

Takvu katastrofu zovu „klimatska završnica“. Iako su male šanse da se to dogodi, s obzirom na neizvesnosti u budućem funkcionisanju klimatskog sistema, kataklizmični scenariji se ne mogu isključiti, rekli su oni.

„Suočavanje sa budućnošću ubrzanja klimatskih promena, a slepilo za najgore scenarije je u najboljem slučaju naivno upravljanje rizikom, a u najgorem fatalno glupo“, rekli su naučnici, dodajući da postoji „mnogo razloga“ za sumnju da bi globalno zagrevanje moglo dovesti do apokaliptične katastrofe.

Međunarodni tim stručnjaka tvrdi da svet treba da počne da se priprema za mogućnost „klimatske završnice“.

„Analiza mehanizama za ove ekstremne posledice mogla bi da pomogne u podsticanju akcije, poboljšanju otpornosti i formiranje adekvatne politike“, rekli su oni.

Istraživanja nuklearne zime 1980-ih, koja je usledila nakon nuklearnog rata, podstakla su zabrinutost javnosti i napore za razoružanje, rekli su istraživači.

Analiza predlaže istraživački plan, uključujući ono što oni nazivaju „četiri jahača“ klimatske završnice: glad, ekstremno vreme, rat i bolest.

Oni su takođe pozvali Međuvladinu komisiju za klimatske promene da sačini poseban izveštaj o tom pitanju.

Izveštaj IPCC-a o uticaju grejanja na samo 1,5 stepeni Celzijusa izazvao je „zabrinutost javnosti“, rekli su oni.

„Postoji mnogo razloga da se veruje da bi klimatske promene mogle postati katastrofalne, čak i pri skromnim nivoima zagrevanja. Klimatske promene su igrale ulogu u svakom masovnom izumiranju. Pomogao je palim imperijama i oblikovalo istoriju. Putevi do katastrofe nisu ograničeni na direktne uticaje visokih temperatura, kao što su ekstremni vremenski događaji. Neposredni efekti kao što su finansijske krize, sukobi i nove epidemije bolesti mogu izazvati druge nesreće“, rekao je dr Luk Kemp iz Centra za proučavanje egzistencijalnog rizika Univerziteta u Kembridžu, koji je vodio analizu.

Analiza je objavljena u časopisu Zbornik radova Nacionalne akademije nauka (Proceedings of the National Academy of Sciences) i recenziralo ju je desetak naučnika.

On tvrdi da su posledice globalnog zagrevanja iznad tri stepena Celzijusa nedovoljno ispitane, sa nekoliko kvantitativnih procena ukupnih uticaja.

„Mi najmanje znamo o scenarijima koji su najvažniji“, rekao je Kemp.

Detaljna procena rizika bi razmotrila kako se rizici šire, međusobno deluju i pojačavaju, ali to niko nije ni pokušao, rekli su naučnici.

„Ipak, ovako se rizik odvija u stvarnom svetu. Na primer, ciklon uništava električnu infrastrukturu, ostavljajući stanovništvo ranjivo na smrtonosni toplotni talas koji je usledio. Pandemija virusa korona je naglasila potrebu da se ispitaju retki globalni rizici, ali sa velikim uticajem“, dodali su.

Posebno su zabrinjavajuće prelomne tačke, gde mali porast globalne temperature dovodi do velikih promena u klimi, kao što su ogromne emisije ugljenika iz amazonske prašume koja trpi velike suše i požare.

Prekretne tačke bi mogle da izazovu druge u čitavom nizu, a neke su ostale malo proučene, rekli su, kao što je nagli gubitak slojeva oblaka stratokumulusa koji bi mogao izazvati dodatnih 8 stepeni Celzijusa globalnog zagrevanja.

Istraživači upozoravaju da bi klimatski slom mogao da pogorša ili izazove druge katastrofalne rizike, kao što su međunarodni ratovi ili pandemije zaraznih bolesti, kao i da pogorša postojeće ranjivosti poput siromaštva, neuspelih useva i nedostatak vode.

Analiza sugeriše da bi se supersile jednog dana mogle boriti oko planova geoinženjeringa da reflektuju sunčevu svetlost ili prava da emituju ugljenik.

„Postoji upadljivo preklapanje između trenutno ranjivih država i budućih područja ekstremnog zagrevanja“, rekli su naučnici. „Ako se trenutna politička krhkost ne poboljša značajno u narednim decenijama, onda bi mogao da dođe do pojasa nestabilnosti sa potencijalno ozbiljnim posledicama. Ima još razloga za zabrinutost zbog potencijala globalne klimatske katastrofe. Postoje upozorenja kroz celu našu istoriju. Klimatske promene su igrale ulogu u kolapsu ili transformaciji brojnih prethodnih društava i u svakom od pet događaja masovnog izumiranja u istoriji Zemlje.”

Novo modeliranje u analizi pokazuje da bi ekstremna toplota – definisana kao prosečna godišnja temperatura veća od 29 stepeni Celzijusa – mogla da utiče na 2 milijarde ljudi do 2070. ako se emisije ugljenika nastave.

„Takve temperature trenutno pogađaju oko 30 miliona ljudi u Sahari i obali Meksičkog zaliva. Do 2070. godine, ove temperature i društvene i političke posledice direktno će uticati na dve nuklearne sile i sedam laboratorija za maksimalno zadržavanje u kojima se nalaze najopasniji patogeni. Postoji ozbiljan potencijal za katastrofalne posledice“, rekao je Či Ksu sa Univerziteta Nanjing u Kini, koji je bio deo tima.

Trenutni trend emisije gasova staklene bašte bi prouzrokovao porast od 2,1-3,9 stepeni Celzijusa do 2100. godine.

Ali, ako se postojeća obećanja o akcijama u potpunosti sprovedu, raspon bi bio 1,9-3 stepeni Celzijusa. Postizanje svih do sada postavljenih dugoročnih ciljeva značilo bi 1,7-2,6 stepeni zagrevanja.

„Čak i ove optimistične pretpostavke dovode do opasnih putanja Zemljinog sistema“, rekli su naučnici.

Temperature za više od 2 stepena Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa nisu se održavale na Zemlji više od 2,6 miliona godina, rekli su oni, mnogo pre uspona ljudske civilizacije, koja je porasla u „uskom klimatskom omotaču“ u poslednjih 10.000 godina.

„Što više saznamo o tome kako naša planeta funkcioniše, to je veći razlog za zabrinutost. Sve više shvatamo da je naša planeta sofisticiraniji i krhkiji organizam. Moramo da izračunamo katastrofu da bismo je izbegli“, rekao je profesor Johan Rokstrem sa Potsdamskog instituta za istraživanje uticaja klime u Nemačkoj.