Tokio u iščekivanju zemljotresa veka

Svakog dana, u 17 sati nežna melodija dečje pesme Jujake Kojake čuje se širom tokijske opštine Minato sa više stotina zvučnika u školama i parkovima širom ovog grada od 37 miliona ljudi.

Dnevni džingl ne najavljuje samo dolazak večeri. To je test sistem koji je projektovan da spasi stanovnike Tokija od nečeg što bi moglo biti najgora prirodna katastrofa zabeležena u ljudskoj istoriji: zemljotres koji će pogoditi centar najnaseljenijeg grada na planeti.

Poslednji veliki zemljotres koji je pogodio Tokio bio je 1923. godine. Stručnjaci procenjuju da do narednog treba da prođe otprilike jedan vek, pa su predviđanja da postoji 70 odsto šansi da zemljotres jačine sedam stepeni Rihterove skale pogodi Tokio pre 2050. Više se ne postavlja pitanje šta ako, niti da li će biti zemljotresa.

Udar će, kako se procenjuje, biti razarajući. Prema zvaničnim procenama, zemljotres jačine 7.3 stepena sa epicentrom na severnom tokijskom zalivu mogao bi ubiti 9.700 ljudi i raniti gotovo 150.000.

Vrhunac bi bila evakuacija 3.39 miliona dan nakon katastrofe, sa još 5.2 miliona zatrpanih dok bi, kako se očekuje, više od 300.000 zgrada mogao uništiti sam zemljotres ili naknadni požari. Bio bi to najopasniji događaj sa kojim bi se suočio Tokio od američkog bombardovanja u proleće 1945. kada je ubijeno 100.000 ljudi, a sravnjeno sa zemljom 267.000 zgrada.

Kada je bio zemljotres Veliki Kanto jačine 7.9 stepeni sa epicentrom ispod ostrva Ošima, oko 100 kilometara južno od centra Tokija, 1. septembra 1923. srušeno je nekoliko hiljada zgrada.

Ukupan broj žrtava procenjen je na 105.000 širom Tokija i susednom lučkom gradu Jokohami, iako neki izveštaji ukazuju da su brojke veće. U haotičnim scenama nakon katastrofe, lažne glasine o „korejskoj pobuni“ i navodnom trovanju bunara dovele su do nasilja protiv Korejaca sa smrtnim žrtvama.

Tokio je prošao dug put od 1923. godine. Ako je neki grad spreman za zemljotres, onda je to ovaj, kažu stručnjaci. Visokotehnološki neboderi su dizajnirani da se njišu, parkovi imaju skrivene sanitarne toalete i klupe koje se pretvaraju u šporete, a grad ima najveću vatrogasnu jedinicu na svetu, posebno obučenu da spreči vrstu požara koji se širi nakon zemljotresa.

S obzirom na to da Tokio prima milione turista godišnje, a očekuju ih još milion za Svetski kup u ragbiju ove godine i Olimpijske igre 2020, grad je obučen za paniku u slučaju katastrofe.

„Japan je poznat u svetu po svojoj otpornoj infrastrukturi i seizmičkim tehnologijama. Ako pogledate u tokijske nebodere, neverovatno je koliko je tehnologija napredna, pogotovo seizmička otpornost – ali mene brine spremnost na nivou zajednice i pojedinca”, kaže Robin Takaši Luis, stručnjak za pripremu i reagovanje u katastrofama.

„U slučaju velikog zemljotresa ovde bilo bi značajne štete na kritičnoj infrastrukturi kao što su struja, gas, voda“, kaže Luis.

Plan vlade u Tokiju je da, nakon novog velikog potresa, povrati struju za nedelju dana, snabdevanje vodom za mesec dana i gas u roku od dva meseca.

Građani Tokija su savetovani da obezbede nameštaj uz zid pomoću konzola u obliku slova L, i postave klinove ispod nestabilnih ormara i jastučiće protiv klizanja na nogare stolica i stolova.

Tokijcima se takođe savetuje da uvek čuvaju dodatnu konzerviranu hranu i flaširanu vodu, kao i komplete hitne pomoći sa baterijskim lampama, radiom i medicinskim potrepštinama. Prodavnice prodaju „torbe za fiziološke nužde“ koje se mogu pričvrstiti na standardne kućne toalete kada se prekine dovod vode.

Građani su uvežbani i da se sklone ispod stola ili da drže jastuke na glavama kako bi se odbranili od padajućih predmeta. Ipak, milioni ljudi, mogli bi se zateći u podzemnim železnicama kada dođe do zemljotresa. Iz Tokijskog Metroa poručuju da je njihova instrastruktura seizmički ojačana kao i da železnica u ovakvim stuacijama ima sisteme za hitno zaustavljanje. Putnicima se savetuje da se čvrsto drže za rukohvate i pojaseve.

Gradska vlada je uvela višejezične aplikacije za mobilne telefone kako bi pomogla svojim inostranim stanovnicima da shvate šta da rade u slučaju zemljotresa, a tokijske opštine su počele da pozivaju stanovnike rođene u inostranstvu da pohađaju praktičnu obuku.

Japan je trusno područje – zemljotresi, cunamiji i tajfuni ga redovno pogađaju. Naoši Hirata, profesor seizmologije na Institutu za istraživanja pri Univerzitetu Tokio, kaže da je grad naročito rizičan zbog dve okeanske ploče koje se guraju prema području – i zato što Tokijo leži na ravnici Kanto, to je geološka formacija koja se lako uzdrma.

Škole i kompanije obično imaju vežbe za slučaj vanrednih opasnosti 1. septembra, na godišnjicu zemljotresa iz 1923. poznat kao Dan prevencije od katastrofe. Tokijska vlada objavila je i priručnik od 338 strana pod nazivom „Budimo pripremljeni“, u kojem se navodi šta ljudi da očekuju od raznih katastrofa i kako da umanje rizik.

Priručnik je distribuiran na adrese sedam miliona vlasnika stanova i preveden na više jezika. Priručnik uključuje i kratke manga odnosno strip crteže pod nazivom Tokio „Dan X“ uz poruku: „Ovo nije priča šta ako. U bliskoj budućnosti, ova priča će sigurno postati stvarnost“.

Grad takođe stalno radi na poboljšanju i sređivanju svoje infrastrukture. Iako ima imidž metropole sa vrtoglavo modernim neboderima, stručnjaci su zabrinuti za tradicionalne gradske drvene kuće gde bi požar mogao brzo i lako da se proširi.

„I dalje imamo drvene kuće koncentrisane na 13.000 hektara zemljišta koje čine oko sedam odsto oblasti prefekture Tokija“, kaže Nobutada Tominaga, zvaničnik iz gradskg biroa za razvoj.

Jedan nedavno završeni projekat uključuje postavljanje široke pešačke zone kao pomoć ukoliko izbije požar u starijem predgrađu Nakanobu.

Gradske vlasti odabrale su 3.000 škola, gradskih cenatra i drugih javnih postrojenja da deluju kao centri za evakuaciju u slučaju velike katastrofe, a postoji i oko 1.200 centara za ljude kojima je potrebna specijalna nega.

U slučaju katastrofe, predviđeno je da se poklopci na šahtovima na ulicama uklone i preko njih se postavljaju specijalna sedišta i šatori privatnosti, pretvarajući ih u nužnike. Klupe se, u međuvremenu, mogu pretvoriti u štednjake.

Iako je epicentar zemljotresa iz 2011. bio oko 370 kilometara udaljen od Tokija, grad je dobro osetio potres – neboderi su se ljuljali kao drveće na povetarcu. Iako to ljuljanje izaziva nelagodu za one koje se u tom trenutku nalaze u zgradi, zgrade su upravo projektovane da se savijaju umesto da pucaju.

Standardi nacionalnog zakona o građevinarstvu su takvi da postoji „mala opasnost“ od štete u slučaju zemljotresa srednje veličine i da “zgrada ne sme biti podložna kolapsu u slučaju velikog zemljotresa”.

Zgrade više od 60 metara moraju proći naprednu strukturalnu analizu kao deo strožih procesa odobravanja. Noviji neboderi u Tokiju imaju niz anti-seizmičkih uređaja, uključujući velike „amortizere“ koji deluju kao klatno i suprotstavljaju se potresnim talasima, poput amortizera. Lebdenje je potpomognuto gumenim jastučićima ili bazama ispunjenim tečnošću.

Zemlja je takođe naučila lekcije iz prošlih katastrofa. U zemljotresu u Kobeu 1995. većina srušenih struktura je izgrađena pre nego što su 1981. uvedeni strožiji standardi. Gotovo devet od 10 zgrada u Tokiju odgovaraju savremenim anti-seizmičkim standardima, pokazuje studija sa Univerziteta u Tokiju.

Grad je takođe pokrenuo projekte za smanjenje rizika od drugih prirodnih opasnosti, kao što su poplave i oluje. To uključuje brane i nasipe za zaštitu istočnih ravnica i poboljšane rečne i odvodne kanale u centralnom području.

Kada je tajfun Kiti u avgustu 1949. izazvao olujni talas od 3,15 metara poplavljeno je 137,878 kuća, dok u naletu tajfuna Lan oktobra 2017,  iako su bili olujni talasi od skoro tri metra, nijedna kuća nije poplavljena.