Kada je ruski predsednik Vladimir Putin naredio invaziju na Ukrajinu 24.februara 2022. većina analitičara širom sveta očekivala je brzu pobedu Rusije. Više vojnih eksperata sa decenijskim iskustvima čak su nagoveštavali da je „pad“ Ukrajine pitanje dana a ne nedelja, piše Newsweek.
Nisu svi delili ovakve poglede. Iako je bio u manjini Kurt Volker je januara prošle godine predvideo ne samo da će ukrajinske trupe postaviti čvrstu odbranu protiv ruske armije već je kazao i da će Ukrajina na kraju pobediti.
Pošto je bio američki ambasador u NATO i specijalni predstavnik SAD za pregovore o Ukrajini Volker je imao jedinstvenu perspektivu od većine kada je kazao da bi Zelenski na kraju mogao da pobedi.
U izjavi za Newsweek Volker kaže da mu je nakon što je upoznao ukrajinski narod nezamislivo da bi se ikada predali Rusiji uprkos tome što su u velikoj meri vojno neusklađeni.
„Ukrajina je država koja neće nestati. Ukrajina ide na pobedu“, kaže Volker.
Bila je ovo teška godina za Ukrajinu i Ukrajince, kaže za Newsweek Mik Maran. „Uzimajući u obzir mnoge okolnosti Ukrajini ide dobro“.
Maran, bivši generalni direktor estonske Spoljne obaveštajne službe, predviđao je ukrajinsku pobedu u razgovoru za magazin New Lines nekoliko dana nakon invazije.
„Za Ukrajince ovo nije granični sukob malih razmera ovo je rat punog obima, rat za nezavisnost“, kazao je dodajući da je rat počeo 2014. kada je Putin aneksirao ukrajinsko poluostrvo Krim.
„U vreme invazije prošle godine Ukrajina je već bila u ratu sa Rusijom osam godina. Ukrajinci su branili i braniće slobodu svoje domovine“, dodao je. Što se tiče daljeg toka rata Maran smatra da je perspektiva ukrajinske pobede „definitivno izvodljiva uz kontinuirani visok moral ukrajinske vojske i uz političku i materijalnu podršku Zapada“.
Volker kaže da kada je prošle godine napisao tekst za cepa.org gde je izneo svoja optimistična predviđanja u korist Ukrajine i sada je više nego ubeđen da Ukrajina može da pobedi. On je naveo probeleme koji muče Putinovu vojsku uključujući i navodni nedostatak dovoljne obuke vojnika i uništavanje opreme. Izuzetno visoka stopa ruskih žrtava takođe je uticala na moral, naveo je.
Šta će biti sa Krimom?
Kako Ukrajina postiže uspehe na bojnom polju tako je predsednik Volodimir Zelenski proteklih meseci pojačao svoje zahteve prema Krimu. Zvaničnici Kremlja, u međuvremenu, u više navrata su izjavljivali da se Krim i četiri dodatne ukrajinske teritorije koje je Putin nezakonito aneksirao u septembru moraju smatrati delom Rusije u bilo kakvim mirovnim pregovorima.
„Ukrajina veruje da u ovom trenutku ima vojnu prednost i da može da povrati više teritorije“, rekao je Volker. „Posebno su odlučni da pokušaju da izoluju Krim. Status Krima pre 2014. bio je autonomna oblast u okviru Ukrajinbe i mislim da bi Ukrajinci želeli da to vrate kao autonomni region. Ukrajina nije slobodna sve dok okupirane teritorije uključujući Krim ne budu vraćene Ukrajini“, kaže Miran.
Zapad nikada nije priznao okupirane teritorije delom Rusije i to je ispravna politika.
Šta je sa Vagner grupom?
Poslednjih meseci plaćenička paravojna grupa Vagner postala je istaknuta snaga koja stoji iza sve većih dobitka koje je Rusija ostvarila u Ukrajini. Leonid Petrov, stručnjak za rusku politiku i dekan na Međunarodnom koledžu za menadžment u Sidneju, kaže za Newsweek da će, ako Vagner bude uspešan u Ukrajini, grupa „verovatno destabilizovati unutrašnju situaciju u Rusiji i izazvati građanski rat“.
„Njen osnivač Jevgenij Prigožin obilazi ruske zatvore, pomiluje, regrutuje, naoružava osuđene zločince“, dodao je on. „Oni već pariraju ruskoj regularnoj vojsci i čak imaju svoje vazduhoplovstvo.
Šta Zapad može da učini za Ukrajinu?
„SAD su bile spore, reaktivne i nevoljne…Uradili smo više i mislim da je naš stav sada mnogo bolji“, rekao je Volker. „Mislim da SAD razmišljaju da treba da se pobrinemo da Ukrajina ne izgubi“.
Smatra i da su saveznici SAD bili sjajni napominjući nedavnu opermu koju je Nemačka isporučila Zelenskom i kontinuiranu podršku Velike Britanije. Petrov kaže da bi NATO ipak mogao da učini mnogo više ako bi poslušao zahteve Ukrajine.
„Ukrajinski vojni zvaničnici dugo su tražili od NATO da zatvori nebo i da im pošalje najmanje 300 modernih tenkova da naprave razliku u ratu“, kazao je Petrov.
Stručnjaci kažu da je Ukrajini potrebno 500 do 1.000 tenkova da povrati izgubljene teritorije. A ako bi tu podršku pružio Zapad Putin bi potpuno izgubio legitimitet u Rusiji i šire“. Maran kaže da se Zapad do sada držao zajedno te da očekuje da tako i ostane.
Svakako je pozvao zapadne kompanije da prestanu da finansijski doprinose ruskoj ekonomiji dok rat traje.
„Sve zapadne kompanije od prodavnica vrhunske odeće do proizvođača čokoladica treba da napuste Rusiju“, kazao je.
Šta je sa pretnjama nuklearnim oružjem?
Putin i ruski zvaničnici mesecima nagoveštavaju mogućnost upotrebe nuklearnog oružja. Taj scenario je, prema mišljenju Volkera, malo verovatan iako je moguć. „Rusija zna da bi upotreba nuklearnog oružja tada dovela do odmazde i uništenja Rusije“.
Koji je verovatno ishod rata?
„Rusi će verovatno uskoro pokušati veliku ofanzivu. To bi moglo biti na godišnjicu invazije ili u roku od nekoliko nedelja nakon toga“, kazao je Volker. „Ali onda će Ukrajinci krenuti u kontraofanzivu sa novim zapadnim oklopom koji dobijaju. Pretpostavljam da Rusi neće biti uspešni“.
„Rusija može sutra da okonča rat, okrene se i napusti Ukrajinu“. Relaniji vremenski okvir je, međutim, da bi do jeseni Rusija mogla da počne da se „otvara za neko rešenje osim potpune vojne pobede“, kazao je Volker.
Kada nastupi mir, ukazuje Maran, neće to biti rezultat toga što Ukrajina daje ustupke Rusiji.
„Mislim da je ukrajinsko rukovodstvo daleko od dogovorenog mira. Ukrajina se dobro borila i izgubila hiljade života braneći zemlju“, kaže Maran. „Ne vidim opciju da ukrajinsko političko rukovodstvo i ukrajinski narod lako zaborave sve te žrtve“. Ukrajina nema drugu opciju osim da izađe kao pobednik, zaključio je Maran.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.