Koji su najspektakularniji slučajevi špijunaže u Nemačkoj?

Dojče vele podseća na neke od najspektakularnijih slučajeva špijunaže u Nemačkoj.

Ruski rat protiv Ukrajine je „prekretnica i po pitanju unutrašnje bezbednosti“, rekla je savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD) tokom predstavljanja godišnjeg izveštaja Službe za zaštitu ustavnog poretka za 2022. u junu ove godine. Nemačka pruža pomoć Ukrajini i zato je posebno u fokusu ruske tajne službe.

Fezer je sada ponovo upozorila na kampanje dezinformisanja javnosti, kibernetičke napade i špijunažu stranih obaveštajaca. Povod za to je jedan aktuelni slučaj: hapšenje Tomasa H. u Koblencu ove srede (9. avgust).

Savezno državno tužilaštvo tog oficira nemačkog Bundesvera sumnjiči za špijunažu u korist ruskih vlasti. On je, kako se smatra, ruskoj tajnoj službi odao informacije o materijalu i oružju kojim raspolože nemačka vojska. Prema navodima lista „Tagesšpigel, Tomas H. je i ranije u Bundesveru bio poznat po svojim simpatijama za desnoekstremnu stranku Alternativa za Nemačku (AfD), odnosno kao neko ko podržava njihovu politiku prema Rusiji.

Dvostruki agent u redovima BND?

Krajem 2022. jedan sličan slučaj našao se na naslovnim stranama nemačkih medija. Karsten L, tadašnji šef „Odeljenja za ličnu bezbednost“ u nemačkoj tajnoj službi BND, proglašen je za bezbednosni rizik. Taj takođe bivši oficir Bundesvera optužuje se, naime, da je kao dvostruki agent radio i za rusku tajnu službu FSB, odnosno da je Rusima odavao državne tajne.

Kako su tada pisali mediji, FSB se posebno interesovao za podatke o pozicijama PVO-sistema koje su zapadne zemlje isporučile Ukrajini. Karsten L, međutim, očigledno nije imao pristup tim podacima. Uhapšen je 21. decembra prošle godine i protiv njega, kao i protiv osobe koja mu je, kako se sumnja, pritom pomagala, pokrenut je istražni postupak zbog sumnje u veleizdaju.

Građanski paravan špijunske porodice

Špijuni iz Nemačke ne dojavljuju informacije u Moskvu tek od početka agresije u Ukrajini. I u prošlosti je bilo više primera takvih obaveštajnih aktivnosti. Na primer, ruski špijunski par koji je pod imenima Andreas i Hajdrun Anšlag decenijama „glumio“ običan građanski par, on kao inženjer, a ona kao domaćica. U stvarnosti su gospodin i gospođa Anšlag još od kraja osamdesetih godina prošlog veka bili aktivni kao špijuni na platnoj listi Moskve.

Oni su, najpre za sovjetsku, a onda i za rusku tajnu službu, u Nemačkoj prikupljali informacije o NATO i Evropskoj uniji. Naredbe iz Moskve primali su preko kratkih talasa, bile su to kodirane poruke. U ta vremena, špijunaža nije bila digitalizovana kao danas. Tek u jesen 2011. porodica Anšlag je „pala“ – njihov stvarni identitet otkriven je zahvaljujući dojavi američke tajne službe. Osuđeni su 2013. na višegodišnje zatvorske kazne i na kraju proterani u Rusiju.

„Izviđači mira“

„Izviđači mira“. Tim izrazom su se u Istočnoj Nemačkoj (DDR) označavali agenti koji su špijunirali po nalogu tajnih službi te bivše socijalističke zemlje. Tokom Hladnog rata između Zapada i Istoka, po nalogu zloglasne tajne službe DDW-a, Štazija, na području Zapadne Nemačke je, kako se procenjuje, bilo aktivno oko 12.000 tih „izviđača mira“. Među njima je bila i Gabrijele Gast, koja je raskrinkana tek nakon sloma DDR-a, odnosno neposredno pre ujedinjenja Nemačke.

Gast je bila poreklom iz Zapadne Nemačke, a vrbovao ju je jedan oficir Štazija 1968, tokom istraživačkog putovanja koje je obavila za potrebe izrade svoje disertacije „Politička uloga žena u DDR-u“. Gast je odmah počela da izveštava tajnoj službi DDR-a, a, a istovremeno je, pod drugim identitetom, gradila karijeru i u BND-u, tajnoj službi Zapadne Nemačke. Danas se može reći da je Gast bila vrhunska obaveštajka koja je za DDR radila na Zapadu.

Jedan takođe dobar primer iz te kategorije bio je i Alfred Špuler. On je bio visokopozicionirani službenik BND-a, a po nalogu Štazija razotkrio je na stotine zapadnih agenata koji su delovali na području DDR-a. Špuler je uhapšen u novembru 1989.

Dvostruki agent bio je i Hajnc Felfe, dugogodišnji šef BND-ovog odeljenja „Kontrašpijunaža Sovjetskog Saveza“. Taj bivši SS-ovac je sve do 1961. slao u Moskvu informacije. Tokom svog života, Felfe je, kako se pretpostavlja, radio za sedam različitih tajnih službi, među njima i za britanski MI6.

Špijun zbog kojeg je Brant podneo ostavku

Verovatno najspektakularniji primer špijunaže iz ere Hladnog rata u Nemačkoj bio je slučaj Gintera Gijoma. On je u tadašnju Zapadnu Njemačku stigao 1956. „prerušen“ u izbeglicu iz DDR-a. S njim je došla i njegova supruga Kristel. Njihov zadatak je bio da Štaziju dojavljuju interne informacije o Socijaldemokratskoj partiji Nemačke (SPD). Gijom je napredovao i na kraju je čak postao i sekretar socijaldemokratskog kancelara Vilija Branta.

Nakon što je Gijom raskrinkan kao špijun, Brant preuzima odgovornost i 6. maja 1974. se povlači sa dužnosti saveznog kancelara. Ginter Gijom je osuđen na 13 godina zatvora, a njegova supruga na osam. Zahvaljujući programu razmene agenata između Zapadne i Istočne Nemačke, oni su 1981. pušteni na slobodu.

Egzekucija Eli Barcatis i Karla Laurenca

O zapadnim agentima koji su delovali u DDR-u zna se manje nego o njihovim koleginicama i kolegama koji su po nalogu DDR-a špijunirali na Zapadu. Možda i zbog toga što su mnogobrojni špijuni Štazija raskrinkani nakon pada Berlinskog zida. Za postojanje brojnih BND-ovih agenata u DDR-u nikada se nije saznalo, baš kao ni za agente prijateljskih zemalja poput SAD, koji su takođe špijunirali na tlu Nemačke – i koji su, između ostalog, nadzirali čak i komunikaciju preko zvaničnog mobilnog telefona bivše kancelarke Angele Merkel.

Tragičan je slučaj zapadnih špijuna Eli Barcatis i Karla Laurenca, koji su već početkom Hladnog rata, ranih pedesetih godinama prošlog veka, na Zapad prebacivali dokumenta DDR-a.

Eli Barcatis je formalno radila kao glavna sekretarka DDR-ovog premijera Ota Grotevola, a svom ljubavniku Laurencu dostavljala je uglavnom banalna vladina dokumenta. Laurenc dakle vlastima BRD-a nije mogao da dostavlja nikakve državne tajne. Ali, nemačko-nemački odnos je u to vreme bio izuzetno napet, a DDR je bila čvrsto pod uticajem staljinizma. Nakon što je zapadni špijunski par raskrinkan, Barcatis i Laurenc su osuđeni na smrt, a 1955. su i pogubljeni – na giljotini.