Foto: EPA/ FELIPE TRUEBAProšli mesec bio je najtopliji januar ikad zabeležen na kopnenim i okeanskim površinama širom sveta, sa prosečnim temperaturama koje su prevazišle sve rekorde koje je tokom 141 godine zabeležila američka Nacionalna okeanska i atmosferska administracija (NOAA), a po svoj prilici taj trend se nastavio i u februaru, s obzirom da je početkom ovog meseca na Antarktiku po prvi put u istoriji izmerena temperatura od preko 20 stepeni celzijusa.
Rekordne temperature u januaru usledile su posle izuzetno tople 2019, koja je obeležena kao druga najtoplija godina na površini planete Zemlje od kada su započeta pouzdana merenja.
Proteklih pet godina i prošla decenija su najtoplije u poslednjih gotovo 150 godina, što je pokazatelj brzog tempa promena koje su posledice klimatske krize.
Prema podacima NOAA, prosečna globalna temperatura kopnenih i okeanskih površina je prošlog meseca bila za 1,14 stepeni iznad proseka u 20. veku.
Temperature su premašile prethodni januarski rekord, zabeležen 2016. godine.
Neuobičajeno topli talas osetio se širom većeg dela Rusije, Skandinavije i istočne Kanade, gde su zabeležene temperature za neverovatnih pet stepeni iznad proseka, a ponegde čak i više od toga.
Švedski grad Erebro je dostigao 10,3 stepeni, što je najviša januarska temperatura od 1858, dok je u Bostonu zabeležen najtopliji januarski dan, sa 23 stepena.
Ovaj mesec je na Antarktiku počeo sa nekoliko temperaturnih rekorda.
Na južnom polarnom kontinentu je 9. februara po prvi put u istoriji izmereno preko 20 stepeni, dok je prethodni rekord od 18,3 stepeni postavljen samo tri dana ranije. Naučnici upozoravaju da su ove temperature „neverovatne i abnormalne“.
Istraživači su zabeležili temperaturu od 20,75 stepeni na jednom ostrvu u blizini obale kontinenta.
Brazilski naučnik Karlos Šefer rekao je za AFP da „nikada nisu izmerene toliko visoke temperature na Antarktiku“.
Prethodni rekord od 18,3 stepeni zabeležen je prošle nedelje na ostrvu Sejmur, koje se nalazi na severnoj strani kontinenta.
Iako je u pitanju rekordna temperatura, Šefer kaže da to merenje nije deo šire studije i da stoga, samo po sebi, ne može da se iskoristi za dalja predviđanja temperaturnih trendova.
„Ne možemo da upotrebimo ovo merenje kako bismo predvideli klimatske promene u budućnosti. To je samo znak da se nešto drugačije događa u toj oblasti“, rekao je Šefer.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije Ujedinjenih nacija, temperature na antarktičkom kontinentu su porasle za gotovo tri stepena tokom proteklih 50 godina, a za to vreme se oko 87 odsto glečera duž njegove zapadne obale „povuklo“.
Kako su naveli iz ove organizacije, tokom prethodnih 12 godina zabeleženo je „ubrzano povlačenje“ glečera zbog globalnog otopljenja.
Prošli mesec je takođe bio najtopliji januar ikad zabeležen na Antarktiku.
Naučnici upozoravaju da je globalno otopljenje dovelo do tolikog otapanja leda na Južnom polu da će se on vremenom dezintegrisati, što će izazvati rast globalnog nivoa mora za najmanje tri metra u narednim vekovima.
NOAA je saopštila da su četiri najtoplija januara zabeležena od 2016, dok je od 2002. zabeleženo čak deset njih.
Svetske vlade dogovorile su se 2015. da održavaju porast globalne temperature na ispod dva stepena, po uzoru na preindustrijsku eru, kako bi se sprečile katastrofalne poplave, toplotni talasi i masovno raseljavanje ljudi.
Međutim, zagrevanje planete kojem doprinose emisije koje su posledice ljudske aktivnosti ne pokazuje nikakve znake opadanja, a kamoli dovoljno velike da bi se ostvario cilj od ispod dva stepena i obuzdala klimatska kriza.
Stručnjaci tvrde da, najkasnije do 2030. godine, svet mora da prepolovi emisije koje doprinose zagrevanju kako bi postojala šansa da se izbegnu katastrofalne posledice klimatskih promena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
