Najuticajniji ekonomski magazin se založio za legalizaciju kokaina: Rat protiv njega više ne isplati

Kada je američki predsednik Dž Bajden pomilovao oko 6.000 Amerikanaca koji su bili osuđeni za posedovanje male količine marihuane, jasno je poručio da takve kazne “nemaju smisla”.

Iako je kanabis potpuno legalan u čak 19 američkih država, na saveznom nivou se i dalje smatra opasnim.

Jednako kao heroin i fentanil, lek (opioid) kojim se samo prošle godine predoziralo više od sto hiljada Amerikanaca.

Ova bi se Bajdenova reakcija, uvereni su u Ekonosmitu, mogla posmatrati i u širem kontekstu politike borbe protiv zlouporabe droga.

“Prohibicija ne funkcionira, a to se najupečatljivije može vidjeti kod kokaina”, stoji u njihovu tekstu. Evo čime su opravdali svoj stav.

Iako je Ričard Nikson protiv droge pokrenuo pre pola veka, količina kokaina koji dolazi u SAD nije prestala rasti.

Pre dve godine postignut je rekord s čak 1.982 uvezene tone, a procenjuje se da bi broj u stvarnosti mogao biti i veći.

Slab je to rezultat decenije borbe da se prekine upotreba.

Od 2000. do 2020. godine Sjedinjene Američke Države uložile su 10 milijardi dolara kako bi suzbile proizvodnju kokaina u Kolumbiji.

Tim su novcem platili lokalnim oružanim snagama da prskaju plantaže koke herbicidom iz zraka ili da ručno čupaju grmlje. Nije pomoglo.

Najveća štetu osećaju upravo zemlje koje kokain proizvode i krijumčare jer zarada koja se tako ostvaruje potiče nasilje pa su tako u Kolumbiji ubistva tri puta, a u Meksiku četiri puta češća nego u SAD-u. U nekim su područjima bande toliko bogate i naoružane da se lako mogu suprotstaviti državi, podmićujući policajce i ostale službenike koji su prisiljeni birati između mita i smrti.

Predsjednici Gustavo Petro iz Kolumbije i Pedro Castiljo iz Perua otvorili su pitanje promena. Petro je predložio da se lišće koke dekriminalizuje i dopusti Kolumbijcima da sigurno konzumiraju kokain.

Ipak, Ekonomist veruje kako će bande ostati moćne sve dok njihovi proizvodi ne budu legalni i u bogatim zemljama u koje se izvoze.

Polovične mere takođe neće doneti rezultate – kombinacija ilegalne proizvodnje s legalnom potrošnjom samo će dovesti do povećanja potražnje za proizvodom koji će moći proizvesti samo kriminalci.

Rešenje stoga vide u potpunoj legalizaciji koja bi omogućila opskrbu strogo regulisanim, visoko oporezivim proizvodima. Baš kao što je trenutno situacija s proizvođačima cigareta i alkohola. Tako bi profit bandi, a time i njihova moć, bili manji.

Još jedan argument koji Ekonomist daje u prilog legalizacije kokaina je to što bi legalni kokain bio manje opasan.

Proizvođači ga ne bi mešali s nekim drugim bijelim prahom, a doza bi bila jasno naznačena.

Budući da veruju da bi ovisnika o ovoj drogi uvek bilo, novac koji se trenutno koristi za “rat protiv droge” mogao bi se usmeriti za lečenje zavisnosti.