Najvažniji događaji u svetu 2021. godine

DRUGA GODINA KORONE UPRKOS VAKCINACIJI – Pandemija korona virusa proglašena u martu 2020. nije se završila ni 2021. godine, uprkos strogim merama karantina, policijskom času, fizičkoj distanci, zatvaranju granica, kovid propusnicama, maskama i vakcinaciji. Cilj Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da do sredine 2022. bude vakcinisano 70 odsto svetske populacije deluje teško dostižan, jer zbog nepravedne raspodele vakcine nisu stigle do najsiromašnijih zemalja sveta, mahom u Africi. Tamo gde ih je bilo, vlasti nisu uvek bile u stanju da privole građane da se masovno vakcinišu.

U međuvremenu je korona virus nastavio da mutira i da se širi, a najnoviji soj omikron izazvao je krajem godine pooštravanje mera i zatvaranja u mnogim delovima sveta. Nova ograničenja i mere u borbi protiv pandemije, uključujući obaveznu vakcinaciju za određene kategorije stanovništva u sve većem broju zemalja, tokom čitave godine izazivali su proteste na kojima su sa najrazličitijih ideoloških pozicija propagirana ljudska prava i slobode, ali i teorije zavere o virusu i vakcinaciji.

Od početka pandemije SZO je odobrila devet vakcina protiv korona virusa za hitnu upotrebu, a najmanje jednu dozu primilo je 57 odsto svetske populacije. Do kraja decembra 2021. potvrđeno je više od 280 miliona infekcija korona virusom, a od posledica zaraze umrlo je više od 5,4 miliona ljudi.

AVGANISTAN, POVRATAK TALIBANA – Avganistanski ekstremisti talibani preuzeli su vlast u zemlji sredinom avgusta, mirnim zauzimanjem glavnog grada Kabula i ulaskom u predsedničku palatu. Svega nekoliko nedelja pre predviđenog konačnog povlačenja američkih i NATO snaga, talibani su blic ofanzivom zauzeli veći deo zemlje. Predsednik Avganistana Ašraf Gani ranije je napustio zemlju, a mediji su preneli da je otišao u Tadžikistan.

Talibani su tvrdili da su se promenili i da neće uvoditi drakonska ograničenja prava i sloboda kao tokom njihove prve vladavine, od 1996. do 2001. godine, kada su ukinuli prava žena i vršili javna pogubljenja.

Uprkos obećanjima, pad Kabula je izazvao paniku među stanovništvom koje im nije poverovalo. Hiljade ljudi su očajnički pokušavale da pobegnu iz zemlje preko međunarodnog aerodroma u Kabulu pre nego što su obustavljeni svi komercijalni letovi. Druge zemlje, pre svega zapadne, evakuisale su svoje državljane i Avganistance koji su im pomagali. Talibani su 19. avgusta proglasili Islamski Emirat Avganistan, što je bio zvaničan naziv u vreme njihove prethodne vladavine, okončane američkom invazijom.

NEREDI NA KAPITOL HILU, BAJDEN NA ČELU SAD – Predsednik SAD, demokrata Džozef Bajden, stupio je na dužnost 20. januara, posle jednog od najvećih izazova za američku demokratiju. Pobedu Bajdena na izborima Kongres SAD potvrdio je 7. januara rano ujutru, odbacivši sve prigovore na glasanja elektora po saveznim državama.

Tome su prethodili nemiri, koji su kuliminirali upadom u Kongres pristalica odlazećeg predsednika, republikanca Donalda Trampa. Tokom četvoročasovne okupacije Kongresa od Trampovih pristalica, praćene njihovim sukobima sa policijom, život je izgubilo pet osoba. Neposredno uoči upada u Kongres, Tramp je usijao atmosferu na mitingu u Vašingtonu, ponavljanjem neosnovanih tvrdnji da je pokraden na izborima i pozivanjem pristalica da se „đavolski bore“ protiv izbornih rezultata i da idu do parlamenta na Kapitol hilu.

Donji dom Kongresa glasao je kasnije za opoziv Trampa, optuženog da je huškao pristalice da napadnu parlament, ali ga je Senat oslobodio u februaru. Odmah po stupanju na dužnost, Bajden je potpisao brojne ukaze kako bi poništio neke od najkontroverznijih Trampovih odluka. SAD su ponovo pristupile Pariskom sporazumu o klimi i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, a Bajden je brzo započeo i reforme u oblasti pravosuđa, klimatskih promena i imigracije. Dolazak Bajdena na vlast pozdravile su vodeće države EU, nezadovoljne zahlađenjem odnosa u vreme Trampa.

ODLAZAK ANGELE MERKEL, SEMAFOR KOALICIJA U NEMAČKOJ – Odlazak Angele Merkel sa mesta kancelarke posle gotovo 16 godina označio je kraj jedne ere u nemačkoj politici. Vladavinu prve nemačke kancelarke obeležio je niz kriza, globalna finansijska, evropska dužnička, masovne migracije u Evropu 2015-2016. i pandemija korona virusa.

Na parlamentarnim izborima 26. septembra, kao što je najavila, Merkel nije bila kandidat za kancelara vladajućeg konzervativneg bloka Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne Unije (CSU), već Armin Lašet, tadašnji šef CDU.

Ta konzervativna koalicija je izgubila izbore, a novu vladu je formirala Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) sa liberalima i Zelenima. Novi kancelar Olaf Šolc 8. decembra je stao na čelo „semafor“ koalicije, nazvane po bojama tri stranke – crveno (SPD), žuto (protržišna Slobodna demokratska stranka) i zeleno. Koalicioni sporazum tri stranke tumači se kao značajna promena u političkom pravcu najveće ekonomije posle 16 godina koalicija predvođenih demohrišćanima Angele Merkel. Kao znak okončanja jedne ere dočekan je i izbor Fridriha Merca, stalnog suparnika Angele Merkel, za lidera CDU.

NOVA KRIZA U ODNOSIMA ZAPADA I RUSIJE ZBOG UKRAJINE – Ruske vojne vežbe i gomilanje vojnika u blizini granica Ukrajine u drugoj polovini godine izazvali su zabrinutost SAD, NATO-a, Evropske unije i brojnih zapadnih zemalja, a krajem godine porasla je napetost zbog straha od mogućeg napada Rusije na Ukrajinu, iako je Moskva u nekoliko navrata demantovala da ima takve namere.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 7. decembra, na video sastanku sa američkim kolegom Džozefom Bajdenom, zatražio bezbednosne garancije i uveravanja da NATO neće nastaviti da se širi na istok. Putin je to ponovio i na godišnjoj konferenciji za novinare 23. decembra. Bajden je Putina upozorio da će Rusiji biti uvedene oštre sankcije, uključujući ekonomske u slučaju „vojne eskalacije“ u Ukrajini.

Kijev kategorički odbija da odustane od plana pridruživanja alijansi, koji je formalno na stolu od 2008. godine. NATO je saopštio da će biti spreman za jačanje mera izgradnje poverenja ako Rusija preduzme konkretne korake za smanjenje tenzija. Pojedini analitičari veruju da je gomilanjem snaga na granici sa Ukrajinom Putin upravo hteo da privoli Bajdena da krene u pregovore o ukrajinskom žarištu. Ruski predsednik smatra da su SAD igrale glavnu ulogu u rušenju proruskog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča 2014. godine, a da sada šalju naoružanje i obučavaju ukrajinsku vojsku.

MIGRANTSKA KRIZA NA GRANICI BELORUSIJE I EU – Evropska unija se krajem godine na svojim spoljnim granicama, u Poljskoj, Litvaniji i Letoniji, suočila sa velikim prilivom migranata koji su dolazili iz Belorusije. EU je optužila predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka da je orkestrirao krizu tako što je ohrabrivao migrante da dođu u zemlju, a zatim ih dovodio na granicu sa EU.

Brisel je ocenio da je to Lukašenkov odgovor na sankcije koje je EU uvela Belorusiji zbog represije nad pristalicama opozicije. Litvanija je bila prva članica EU u koju su brojni migranti pokušali da uđu iz Belorusije.

Potom se sa tim talasom suočila Poljska, koja je razmestila oko 900 vojnika na granicu sa Belorusijom. Migranti, pretežno sa Bliskog istoka, početkom novembra su bili nekoliko dana zaglavljeni na toj granici, gde su izbili i incidenti. Situacija se smirila kada je organizovan povratak migranata, ali su krajem novembra, SAD, EU i Kanada istovremeno uvele sankcije desetinama beloruskih zvaničnika, kao i organizacijama i kompanijama.

Mere su pogodile i beloruske avio kompanije i turističke agencije, optužene da pomažu u dovođenju migranata u Belorusiju. Vlasti u Minsku su potom saopštile da uvode uzvratna ograničenja letova za avio kompanije iz EU i Velike Britanije i da zabranjuju uvoz robe iz zapadnih zemalja koje su Belorusiji uvele sankcije.

ENERGETSKA KRIZA, SKOK CENA GASA I STRUJE U EVROPI – Globalna energetska kriza dovela je u drugoj polovini godine do naglog skoka cena gasa i električne energije u Evropi, ali i do nestašice struje u mnogim delovima sveta. Na rasplamsavanje energetske krize uticali su problemi sa snabdevanjem gasom iz Rusije, kvarovi u nuklearnim elektranama u Francuskoj, ali i slabi vetrovi, zbog čega je poraslo oslanjanje na energiju prirodnog gasa. Tokom pandemije korona virusa izvoz gasa iz Rusije u Evropu opao je zbog smanjene tražnje.

Usled toga je došlo do smanjenja zaliha, a potom i do rasta cena gasa. Na rast cene gasa uticali su i nepovoljni vremenski uslovi, manja proizvodnja energije iz obnovljivih izvora energije i hladna prethodna zima koja je ostavila iscrpljenim evropske rezervoare gasa. Usled nedostatka gasa, cene tog energenta za januarsku isporuku oborile su u decembru rekord od preko 2.000 dolara za hiljadu kubnih metara.

Enormno poskupljenje gasa praćeno je skokom cene električne energije od početka septembra u brojnim evropskim državama. Rusija je optužena da usporava isporuke gasa Evropi da bi izdejstvovala dozvolu za gasovod Severni tok 2. Moskva odbacuje optužbe, za skok cena okrivljuje špekulante na tržištu i uverava zapadne partnere da će snabdevanje biti stabilno. Energetska kriza je ojačala struju koja tvrdi da fosilna goriva nemaju alternativu.

ZATVOR ZA NAVALJNOG, POJAČANA REPRESIJA U RUSIJI – Najpoznatiji protivnik Kremlja Aleksej Navaljni uhapšen je u Moskvi 17. januara, neposredno po povratku u Rusiju iz Nemačke, gde se pet meseci oporavljao od trovanja sovjetskim nervnim agensom. Hapšenje Navaljnog dovelo je do talasa protesta desetina hiljada ljudi širom Rusije, u više od 100 gradova. Policija je uhapsila više od 10.000 demonstranata.

Moskovski sud je u februaru osudio Navaljnog na dve i po godine zatvora, preinačivši mu uslovnu kaznu iz 2014. godine u zatvorsku, jer se nije na vreme javio nadležnom organu, u vreme dok se u Nemačkoj oporavljao od trovanja. Zatvaranje Navaljnog dodatno je zateglo odnose Rusije sa Zapadom.

Navaljni je u zatvoru stupio u štrajk glađu, a posle navoda o naglom pogoršanju njegovog zdravstvenog stanja, u aprilu su izbili novi masovni protesti širom Rusije. U narednim mesecima, uoči septembarskih parlamentarnih izbora, vlasti su pojačale represiju nad opozicionim aktivistima, nezavisnim medijima i borcima za ljudska prava. Brojne medije i nevladine organizacije vlasti su označile za „strane agente“ i zabranile im rad.

Na izborima nije bilo najuticajnijeg dela opozicije pošto je vlast zabranila kandidovanje svakome ko je povezan sa organizacijama koje je osnovao Navaljni. Na izborima je ubedljivo pobedila vladajuća Jedinstvena Rusija, lojalna predsedniku države Vladimiru Putinu.

ODLAZAK NETANJAHUA – U junu 2021. okončana je jedna era u Izraelu. Posle 12 godina provedenih na funkciji, premijer Benjamin Netanjahu je izgubio vlast sa razlikom od samo jednog glasa, 60 prema 59.

Umesto njega parlament je izabrao koalicionu vladu predvođenu desničarem Naftalijem Benetom i centristom Jairom Lapidom. Netanjahu je bio premijer sa najdužim stažom u Izraelu, ukupno 15 godina, ako se računa i njegov prvi mandat od 1996. do 1999.

Smenjen je pošto su u Izraelu četiri puta za dve godine održani izbori na kojima nije bilo jasnog pobednika. Na kraju je osam opozicionih partija, povezanih najviše željom da ga zbace, uspelo da obrazuje vladajuću koaliciju. Dok je Netanjahu bio izraelski lider, BDP je porastao 50 odsto i izvoz je dupliran. On je normalizovao odnose sa četiri arapske zemlje zahvaljujući posredovanju SAD.

Odnose sa Vašingtonom, izraelskim glavnim saveznikom, kao i sa Palestincima, ostavio je u lošem stanju. Nova vlada, u kojoj su desničarske i levičarske partije, partije centra i prvi put jedna mala arapska stranka, sada ima zadatak da popravi štetu. Protiv Netanjahua je pokrenut sudski proces za prevaru, zloupotrebu položaja i primanje mita. Bivši premijer poriče te tvrdnje i optužuje policiju, medije i tužilaštvo za lov na veštice, te najavljuje da će se vratiti brže nego što se očekuje.

PUČ U MJANMARU, AUNG SAN SU ĆI PONOVO U ZATVORU – Vojska Mjanmara pučem je u februaru preuzela vlast, uhapsila šeficu civilne vlade Aung San Su Ći (76), postavila generala za privremenog predsednika i proglasila vanredno stanje na godinu dana.

To je izazvalo nasilne demonstracije protiv vojne hunte, kojoj su pojedine zemlje poput SAD, EU i Velike Britanije uvele sankcije, kao i prekid interneta u zemlji, policijski čas i zabranu okupljanja. Međunarodna zajednica je osudila vojni puč. Nasilje i represiju, tokom koje je prema podacima nevladinih organizacija ubijeno više od 700 i pritvoreno više od 5.000 ljudi, UN su okarakterisale kao zločin protiv čovečnosti.

Aung San Su Ći, bivša premijerka i dobitnica Nobelove nagrade za mir, proglašena je krivom za podsticanje nemira i kršenje mera protiv pandemije korona virusa. Početkom decembra osuđena je na četiri godine zatvora, ali joj je kazna smanjena na dve godine.

To je prva u nizu presuda protiv bivše premijerke otkako je uhapšena 1. februara. Ako bude proglašena krivom po svim optužbama sa kojima se suočava, mogla bi da bude osuđena na više od 100 godina zatvora. Ona je ranije provela 15 godina u kućnom pritvoru zbog suprotstavljanja generalima, ali je potom pristala da sarađuje sa njima kada su obećali da će uspostaviti demokratsku vladavinu.