Nakon Raisijeve smrti – sve po starom?

Nejasno je pod kojim okolnostima je stradao iranski predsednik Ebrahim Raisi. O tome će se sada verovatno mnogo spekulisati, kaže Sara Bazobandi, ekspertkinja za Iransa Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije iz Hamburga.

„Uzrok je mogao da bude nesrećan slučaj, tehnički problemi, ali i sabotaža, možda i iz Raisijevog okruženja. Ništa se ne može isključiti, sve je u igri“, priča ona.

Iranci će narednih dana i nedelja verovatno s pažnjom pratiti istragu o okolnostima pada predsedničkog helikoptera na povratnom letu iz Azerbejdžana, u kojem su poginuli Raisi, ministar spoljnih poslova Amir Abdolahijan i još devetoro ljudi.

Red i mir?

Režim pokušava da održi red i mir. „Uveravamo da neće biti ni najmanjeg problema u upravljanju zemljom“, navodi se u saopštenju vlade objavljenom u ponedeljak.

I Savet staratelja ističe spremnost da se državni poslovi uredno nastave: „Uz Božiju pomoć, poslovi nacije i naroda nastaviće se bez prekida“, saopšteno je iz tog tela.

Vršilac dužnosti biće Raisijev prvi zamenik Mohamed Mohber. On je već dobio nalog od vrhovnog verskog vođe, ajatolaha Alija Hameneija da u roku od pedeset dana organizuje nove izbore.

Mohberovo imenovanje za vršioca dužnosti moglo bi da znači da bi, zbog njegovog dobrog odnosa s Revolucionarnom gardom, ona mogla da ima još veći uticaj u budućnosti, ocenio je na platformi Iks Hamidreza Azizi, politikolog iz Berlinske fondacije za nauku i politiku.

Iznenađenja na novim izborima?

Sara Bazobandi očekuje da će se novi izbori najverovatnije održati u predviđenom roku. „Može se, međutim, pretpostaviti da oni ni ovoga puta neće biti legitimni i da neće odražavati volju stanovništva. Biće održani lažni izbori.“

Izbori će se u svakom slučaju održati u veoma turbulentno vreme za režim i državu.

Prema procenama nemačke kompanije za poslovne informacije German Trade and Invest, ove godine u Iranu bi stopa inflacije mogla da bude veća od četrdeset odsto, a stopa nezaposlenosti premašiće granicu od deset procenata.

Nemirno vreme ilustruje i to što režim sve češće pribegava smrtnoj kazni. Prema organizaciji za ljudska prava Amnesti internešenel, prošle godine su izvršena 853 pogubljenja – većinom za prestupe u vezi sa drogom.

Takođe, šest muškaraca pogubljeno je u vezi s masovnim protestima 2022, a jedan u vezi s protestima koji su širom zemlje održani u novembru 2019. godine, navodi Amnesti. Ujedno se preduzimaju i oštre mere protiv žena koje se protive režimu.

To, između ostalog, doprinosi činjenici da će verovatno malo ljudi izaći na izbore, kaže Bazobandi. „Ne veruju režimu i ne nadaju se promenama. Osim toga, mnogi smatraju da se rezultat izbora već sada zna.“

Hamidreza Azizi slično ocenjuje. Biće, navodi, veliki izazov mobilisati birače u narednih pedeset dana. Nedavno je na parlamentarne izbore izašlo samo osam odsto ljudi s pravom glasa.

Politikolog Karim Sadjadpur iz Karnegijeve fondacije napisao je na Iksu da se ne može isključiti mogućnost da će Raisijeva smrt izazvati krizu oko toga ko će ga naslediti.

Najzanimljivije pitanje i jeste to ko bi mogao da zameni pokojnog predsednika, slaže se Bazobandi. „Ne može se isključiti mogućnost da će to biti njegov dosadašnji potpredsednik.“

Protesti?

Smatralo se takođe da će pokojni predsednik naslediti 85-godišnjeg ajatolaha Alija Hameneija, ali će sada njegova smrt verovatno ponovo pokrenuti debatu o tome ko bi mogao da bude imenovan na funkciju revolucionarnog vođe.

Smatra se da je mogući kandidat Hameneijev sin Modžtaba Hamenei. To bi, međutim, mogao da odbaci veliki deo stanovništva, smatra Sadjadpur i t tom slučaju bi, dodaje, moglo da dođe do protesta.

Sara Bazobandi, pak, smatra da su novi protesti malo verovatni. „Režim je pre dve godine sa takvom brutalnošću ugušio proteste nakon smrti Jine Mahse Amini, da je veliki deo opoziciono orijentisane populacije obeshrabren.“

Amini je umrla u pritvoru pošto je uhapsila takozvana moralna policija jer nije pokrila kosu u javnosti onako kako je propisano strogim iranskim zakonima. Sumnjalo se da je umlaćena do smrti.

Suštinske promene?

Takođe je isključeno da će režim promeniti kurs, smatra Bazobandi: „Raisi je dobijao uputstva od Hameneija. On je bio marioneta, a i sledeći predsednik se neće bitno razlikovati.“

Slično to vidi i Mohamad Ali Šabani, urednik sajta amwaj.media koji prati situaciju u Iranu.

„Prevremeni predsednički izbori nude Hameneiju i višim ešalonima države priliku za promenu kursa kojom bi se sačuvao obraz, a nezadovoljnim glasačima otvorio put povratka u politički proces“, kaže Šabani.

„To, međutim, zahteva stratešku odluku o zaokretu kojom bi se proširio politički krug koji je tokom vremena postajao sve uži. Do sada je politički establišment težio tome da udvostruči konzervativnu vladavinu“, dodaje on.

Slične ocene stižu i iz političkog Berlina. „Osnovna orijentacija iranske politike ostaće nepromenjena“, citiraju novinske agencije Nilsa Šmida, portparola nemačkih socijaldemokrata (SPD) zaduženog za spoljnu politiku.

„Autoritarni sistem dovoljno je stabilan da se nosi sa smrću predsednika“, navodi on. Ništa se, smatra Šmid, neće promeniti u pogledu nedostatka legitimiteta i nesposobnosti da se reformiše vladavina mula u Teheranu.