Nakon razvoda životni standard više nije garantovan

U izjavi za italijansku Republiku, bivša supruga nekadašnjeg italijanskog ministra ekonomije ocenila je da će ova odluka naneti nepravdu mnogim ženama, jer one često ulažu u uspeh svojih muževa nauštrb sopstvene karijere.

„Bračni odnos se gasi ne samo na ličnom već i na ekonomskom i imovinskom planu“, objasio je Sud u odluci koja je objavljena 11. maja.

Ovim se okončava sudska praksa koja već 27 godina nalaže kompenzaciju kako bi se obezbedio nepromenjeni životni standard kao tokom braka. Stav Suda je da se nakon razvoda nadoknada može odobriti samo ukoliko onaj koji je traži dokaže da ne može sam sebe da izdržava.

U obrazloženju se precizira da će se ekonomska nezavisnost supružnika koji traži nadoknadu procenjivati na osnovu njegovih prihoda, pokretne i neporektne imovine, kao i mogućnosti da pronađe posao.

U italijanskom javnom mnjenju ova odluka zasnovana na načelu jednakosti muškaraca i žena uglavnom je naišla na odobravanje, a pravnici i sociolozi su izneli različita mišljenja.

„Više nije zamislivo da se ostvari uspon u socijalnoj hijerarhiji uz pomoć braka koji se kasnije razvede“, komentar je advokata za bračna pitanja Đana Etorea Gasanija (Gian Ettore Gassani).

Odlukom se ne menja status dece, čiji standard će u slučaju razvoda biti garantovan kroz alimentaciju.

„Ovakva odluka me je uništila“

Sociolog Kjara Saračeno, autorka mnogih knjiga o parovima i porodici, smatra da iako je ova odluka doneta u ime jednakosti muškaraca i žena, zapravo može da naškodi ženama. U mnogim parovima, žene su te koje provode vreme u kupovini i bavljenju decom, dok muž to vreme koristi kako bi obezbedio bolji život za porodicu.

Postoji opasnost da se ovakvom odlukom suda “ ne uzima u obzir ovakav skriveni doprinos supruge povećanju prihoda svog muža“, zaključuje Saračeno.

Sa ovakvim stavom slaže se žena čijim slučajem se sud bavio – Liza Lovenstajn (Lisa Lowenstein), nekadašnja supruga bivšeg ministra ekonomije Vitorija Grilija, sa kojim je bila u braku od 1993. do 2008.

Za italijansku Republiku (Reppublica.it), navodi da ju je ova odluka „uništila“ jer ni apelacioni ni kasacioni sud nisu uzeli u obzir elemente kojima se dokazuje stvarno stanje, da nema n ovac, kuću i izdržava majku, bolesnu udovicu.

„A kao žena sam imala odlučujući doprinos bogatstvu nekadašnjeg muža. Kada sam se za njega udala bio je univerzitetski istraživač, zajedno smo se razvijali“, navela je ona.

Rekla je da je uloga majke i supruge „posao“ i da je apsurdno to ne priznati. U svoje dužnosti ubrojila je organizaciju života, kupovinu, seldibe, brigu o kući, ali i „blistave večeri“ na kojima je njen muž sticao kontakte i gradio veze. Kao poseban problem navela je da nije mogla da traži posao u svojoj profesiji strateškog konsultanta s obzirom na položaj njenog muža, jer bi se njeno angažovanje moglo tumačiti kao sukob interesa.