Nakon uništenja brane Kahovka, još jedna opasnost se pomalja na horizontu Ukrajine

Jedan od najnovijih dokaza da konflikt postaje sve užasniji pojavio se ove nedelje, kada je uništena brana Kahovka u delu Ukrajine koji kontroliše Rusija, što je izazvalo ogromne poplave i nanelo veliku štetu životnoj sredini.

Zbog poplava su hiljade ljudi morale da pobegnu iz svojih domova i spasavaju živote.

Ali posledice katastrofe su mnogo šire i razornije od toga.

Kao prvo, katastrofa je pogodila region bogatog i plodnog obradivog zemljišta, upravo onog koje je Ukrajinu dugo činilo jednim od najvećih svetskih snabdevača hranom: ova zemlja je bila peti najveći izvoznik žita na svetu, što je izvor hrane na koji se oslanjao najveći deo Afrike i Bliskog Istoka.

Sada stručnjaci upozoravaju da bi polja u Ukrajini mogla da se „pretvore u pustinje“ do sledeće godine zato što ubrzano opada nivo vode koju je brana zadržavala a korišćena je za njihovo navodnjavanje.

To će imati uticaj na snabdevanje hranom i cene hrane, što će se odraziti na inflaciju i globalnu ekonomiju.

Ali, uticaj na međunarodnom nivou ne može se meriti samo dolarima i centima.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da zagađene poplavne vode sa sobom nose otpadne vode iz kanalizacije, naftu, hemikalije, pa čak i antraks sa grobalja životinja.

Kako je istakao Zelenski, ovi toksični materijali će zatrovati reke a potom i vodenu masu Crnog mora u koju se ulivaju.

Crveni krst je takođe oglasio uzbunu, upozorivši da je rušenje brane nanelo veliku štetu tekućim naporima da se lociraju i raščiste mine u tom području.

Zbog poplavnih voda koje veoma brzo teku ove eksplozivne naprave su se sada pretvorile u plutajuće mine, ističu u Crvenom krstu.

Povrh svega, opasnost preti i nuklearnoj elektrani Zaporožje, najvećoj u Evropi, zato što se ona za proces rashlađivala oslanjala na vodu iz rezervoara brane koji sada presušuje.

Nije čudo što Zelenski o rušenju brane govori kao o „bombi masovnog uništenja životne sredine“, dok drugi pominju ovu katastrofu u istoj rečenici sa onom iz Černobilja, piše Gardijan.

A šta je Rusija učinila da pomogne onima koji su bili najugroženiji zbog poplava?

Odgovor je došao od ruskih artiljerijskih jedinica, koje su navodno pucale na ukrajinske spasilačke timove koji su pokušavali da odvedu ljude na bezbedno.

Oni koji podržavaju Ukrajinu kažu da je to znak slabosti Rusije, koja pribegava varvarskim metodama zato što zna da će, na kraju, Ukrajina odneti pobedu u konfliktu – a to je najvećim delom zahvaljujući podršci ujedinjenog zapada.

To je istina, za sada. Ali opasnost dolazi upravo od najmoćnijeg člana ove alijanse – SAD.

Iako je protiv njega upravo podneta krivična optužba, Donald Tramp ostaje glavni republikanski kandidat za predsedničko mesto.

A dobro je poznato da je Tramp prijatelj ruskog predsednika Vladimira Putina i skeptik prema nastavku američke podrške Kijevu.

U jednom intervjuu za Si-En-En prošlog meseca, bivši predsednik nije želeo da se izjasni koga bi voleo da vidi kao pobednika u sukobu Rusije i Ukrajine.

Takođe, nije hteo da se obaveže da bi nastavio sa pomoći Kijevu.

„Ni mi sami nemamo dovoljno municije, a dajemo tako mnogo“, rekao je on.

Kada je upitan o optužbama za ratne zločine protiv Putina, Tramp je ponovo odbio da osudi „pametnog momka“ iz Kremlja.

A pošto je Tramp preoblikovao republikansku stranku prema sopstvenim zamislima, ova opasnost ne preti samo od njega.

Njegov trenutno najveći rival, guverner Floride Ron DeSantis, nadavno je pokazao da sa Trampom deli slična uverenja u vezi Ukrajine, pošto sukob nije nazvao ratom nego „teritorijalnim razmiricama“.

Iako je kasnije pokušao da povuče ove reči, tom izjavom se otvorio prozor kroz koji mogu da se vide njegova razmišljanja, navodi Gardijan.

Mnogi republikanci u Kongresu i dalje podržavaju Ukrajinu, ali desno nastrojen deo stranke je promenio mišljenje i smatra da Kijev stoji iza rušenja brane Kahovka.

Ulozi su već dovoljno veliki kada su u pitanju predsednički izbori u SAD 2024, najviše zbog ugorženosti američke demokratije, ali postoje i druge stvari.

Ukrajina se nalazi u velikoj borbi za svoj opstanak kao nezavisne nacije, kao i za veće principe koji su ključni za ceo svet, poput onoga da mora da prevlada sloboda, a ne agresija.

A Ukrajina ne može da pobedi sama, može to samo uz pomoć svojih evropskih suseda, ali ni ona, iako je neophodna, nije dovoljna.

Potrebne su joj Sjedinjene Države, koje poseduju moć i novac.

Zato je Ukrajini, ali i celom svetu, očajnički potrebno da Donald Tramp pretrpi poraz, zaključuje Gardijan.