Nakon više od 30 godina: Nemačka ponovo izdvaja dovoljno za odbranu

Brojke o izdvajanju članica NATO za odbranu danas (14.2.) će objaviti generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na sastanku ministara odbrane Alijanse u Briselu. Nemačka novinska agencija dpa je, međutim, već došla do tih podataka. Nemačka će, prema tome, u ovoj godini za odbranu da izdvoji 73,41 milijardu dolara. To je rekordni iznos za Nemačku u apsolutnim brojkama.

U vreme Hladnog rata Nemačka je u pravilu izdvajala za odbranu više od tri odsto BDP. Preko dva odsto je zadnji put izdvojila 1992. godine. Otada je izdvajala manje. Sjedinjene Države odavno zahtevaju da svaka članica NATO za odbranu izdvaja najmanje dva odsto svog BDP, a 2014. je na samitu Alijanse to dogovoreno kao cilj koji bi trebalo postići do 2024. Nemačka je prošle godine (2023.) za odbranu izdvojila 56,64 milijarde dolara, što je 1,57 odsto BDP.

Bajden oštro o Trampovoj izjavi

Prema pisanju više nemačkih medija, koji se pozivaju na još neobjavljene podatke NATO, cilj od dva odsto ove godine će ispuniti dve trećine članica NATO, koji trenutno ima 31 članicu. Prema zvaničnim podacima Alijanse, 2019. godine je samo sedam članica Saveza izdvajalo dva odsto BDP za odbranu.

Pitanje visine izdvajanja za odbranu ponovo je došlo u centar pažnje nakon što je bivši američki predsednik Donald Tramp, koji ponovo želi da se kandiduje za tu dužnost, na jednom predizbornom skupu izjavio da ne bi pomogao članici NATO koju bi napala Rusija ako ona ne izdvaja dovoljno za odbranu, dakle najmanje dva odsto svog BDP.

Aktuelni američki predsednik Džo Bajden rekao je za Trampovu izjavu da je „glupa, sramotna, opasna i neamerička“. Oštre kritike čule su se i od brojnih drugih političara iz članica NATO. Ali, rasprava o Trampovoj izjavi postaje sve više suvišna. Jer, ne samo da sve više članica udovoljava cilju NATO koji je zacrtan 2014, već je prošlog leta na samitu NATO dogovoreno trajno izdvajanje dva odsto ili više BDP za odbranu. Nemačka će taj cilj ispuniti ove godine „i za sva vremena“, poručio je savezni kancelar Olaf Šolc pre dva dana, nakon sastanka sa svojim poljskim kolegom Donaldom Tuskom u Berlinu.

Pistorijus za finansiranje vojske povećanjem redovnog budžeta

I nemački ministar odbrane Boris Pistorijus želi da izdvajanja za odbranu budu čvrsto planirana u budućim državnim budžetima, a ne da se poseže za vanrednim fondovima, kao što je onaj od sto milijardi evra stvoren nakon ruske agresije na Ukrajinu. Na pitanje o povećanju iznosa tog fonda, Pistorijus je za nemačke medije izjavio da on ne preferira tu mogućnost, nego da je za povećanje iznosa za odbranu u saveznom budžetu. „Za našu bezbednost potreban nam je Bundesver koji će dugoročno da stoji na solidnoj finansijskoj osnovi“, rekao je Pistorijus.

Ideju o povećanju vanrednog fonda za odbranu izneo je stručnjak CDU za odbranu Roderih Kizeveter. „Potpuno je jasno da nam je pre potrebno 300 milijardi, a ne 100 milijardi, kako bi Bundesver bio osposobljen za ratovanje“, izjavio je Kizeveter za „Zidojče cajtung.

Ministar Pistorijus ipak se zalaže za finansiranje nemačke vojske iz redovnih državnih budžeta, jer poseban fond može da bude upotrebljen samo za kupovinu oružja, municije i opreme. Novac iz tog fonda, koji je na predlog kancelara Šolca prihvatio nemački Bundestag, ne može biti upotrebljen za održavanje ili popravke oružja, kao ni obuku vojnika koji će tim oružjem da rukuju. Osim toga, on ukazuje da je veliki problem inflacija koja pomalo smanjuje vrednost tog fonda.