Foto FoNet Marko DragoslavićSrbija odavno poznaje bliske veze između svoje napredne ekstremne nacionalističke zajednice i Rusije. Ali tek ovog meseca je predsednik Aleksandar Vučić oštro kritikovao plaćeničku grupu Vagner, koja je sada zapravo ogranak ruske države, zbog regrutovanja Srba za rat u Ukrajini, napominjući da je to „protivno našim pravilima“.
Zašto baš sada, pita se Ksenija Kirilova, ruska novinarka i analitičarka koja se bavi ruskim društvom, mentalitetom, propagandom i spoljnom politikom u najnovijoj kolumni za cepa.org.
Podsetimo, Kirilova je otkrila i američkoj javnosti obznanila fotografije koje su otkrile veze između učesnika pokušaja državnog udara u Crnoj Gori i ruskih vlasti.
Ksenija i njen kolega Aleksandar Ščetinjin izveštavali su o akcijama ruskih vlasti u Ukrajini od 2014. kada su upozoreni da su pod prismotrom ruskih obaveštajaca.
Ščetinjin je kasnije pronađen mrtav u svom stanu, a Ksenija sada živi i radi u Americi.
Vučićeva izjava je, smatra ona, sigurno povezana sa opomenom savetnika američkog Stejt departmenta Dereka Šoleta, koji je ranije izrazio zabrinutost da grupa koju vodi Jevgenij Prigožin pokušava da regrutuje borce u Srbiji i drugim zemljama.
Šole je napomenuo da je to neprihvatljivo te da je lično izrazio zabrinutost tokom razgovora u Beogradu sa srpskim liderom.
Verovatnoća da će srpska vlada preduzeti čvršću akciju je upitna, smatra Kirilova.
Jedan broj srpskih proukrajinskih aktivista, uključujući predstavnike novog antiratnog talasa emigracije iz Rusije, kažu da su srpski zvaničnici svesno omogućavali delovanje zloglasne plaćeničke grupe u Srbiji i dali direktna naređenja da ne sme biti mešanja u takve aktivnosti.
Tu oni upiru prstom u Aleksandra Vulina, direktora BIA, napominje Kirilova.
Grupa aktivista na čelu sa srpskim advokatom Čedomirom Stojkovićem podnela je 19. januara tužbu protiv Vulina, kao i ruskog ambasadora u Srbiji Aleksandra Bocan-Harčenka i grupe Vagnera.
U tužbi se svi navedeni pojedinci i organizacije terete za pomaganje u regrutovanju Srba za rat.
Još od prve ruske invazije na Ukrajinu 2014. bilo je mnogo poznatih slučajeva da su se Srbi pridružili ruskim snagama.
U leto 2015. stanovnici Horlivke, koju su okupirali proruski militanti u Donbasu, rekli su da su okupacione vlasti poslale „naoružane Srbe da iskorene neistomišljenike“.
Prema njihovim rečima, „većina Srba nije čak ni govorila ruski i zbog toga su se uglavnom bavili hapšenjem osumnjičenih, njihovim zatvaranjem, kao i mučenjem i pogubljenjima“.
Srpski aktivista Vencislav Bujić, koji je blisko sarađivao sa srpskim radikalima i njihovim saveznicima u Moskvi, rekao je novinarima 2016. kako su predstavnici prokremljanske organizacije „Rus Molodaja“ imali planove da destabilizuju Srbiju ako zemlja počne da sledi prozapadni kurs.
Prema Bujiću, šema se oslanjala na mrežu agenata spavača širom Srbije, koji bi kada dođe trenutak organizovali antizapadne pobune.
Bivši proruski aktivista prikazao je snimak na kojem šef radikalnog organizacije „Srpski Vukovi“ Aleksandar Sinđelić priznaje bliske veze sa ruskim Ministarstvom odbrane.
Sinđelić posebno kaže da je upravo on pomogao ruskoj vojsci da odabere srpske četnike za učešće u okupaciji Krima.
Ubrzo nakon toga, navodi se da su se proruski srpski radikali pridružili pokušaju Rusije da zbaci tadašnju crnogorsku vladu.
Vlada Srbije je odgovorila zakonom prema kojem je učešće u oružanim sukobima na stranoj teritoriji krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do sedam godina.
Ali izgleda da strah od zatvora ne utiče na srpske radikale.
Konkretno, takozvani Rusko-srpski centar za prijateljstvo i saradnju Orli (na srpskom Orlovi) nastavlja da otvoreno objavljuje video intervjue na društvenim mrežama sa, kako ih nazivaju, srpskim dobrovoljcima koji se bore na strani Rusije u Ukrajini.
Krajem prošle godine saznalo se da su srpski ultranacionalista Demjan Knežević i jedan od organizatora srpske opozicije na Kosovu Zoran Lekić posetili novoizgrađeno Vagnerovo sedište u Sankt Peterburgu.
Prema pisanju medija, njihovu turneju organizovao je direktor Orlija, Aleksandar Lisov.
Nakon toga, Knežević je rekao da vidi potrebu da se obezbedi „što više saradnje i pomoći Ruske Federacije i ruske vojske u slučaju sukoba na Kosovu“.
Prokremljanski mediji nisu negirali da su srpski gosti posetili Vagnerov centar, ali insistiraju da Prigožinova organizacija nije regrutovala Srbe.
Sam Prigožin je, komentarišući optužbe Dereka Šolea, na svoj karakteristični način, naveo da Vagner nije imao kontakte sa Srbijom, već da će „učestvovati u međuetničkom sukobu na teritoriji Sjedinjenih Država“.
Telegram kanal Zlyi OroVi gosti propagandiste koji se redovno bave uznemiravanjem i vređanjem na račćun ruskih emigranata a taj trend je sve jači od kada su ruski emigranti osnovali grupu pod nazivom Rusko demokarstko društvo u Srbiji.
Tužilaštvo Srbije jer potom je bilo prinuđeno da pokrene krivični postupak zbog pretnji smrću antiratnim aktivistima Petru Nikitinu i Stanislavu Suslovu.
Ipak, podrška Rusiji među srpskim stanovništvom je veoma visoka.
Prema rečima crnogorskog političkog analitičara Ljubomira Filipovića, ruski uticaj u Srbiji je obiman i verovatno će ostati čak i ako zemlja bude u potpunosti integrisana u EU.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da poslednjih osam godina provladini srpski mediji šire propagandne narative Kremlja vezane za ruski rat u Ukrajini.
Posledice su velike i neće biti lako izaći iz toga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
