Od kada je Rusija pokušala da osvoji Ukrajinu pre 10 meseci, objavljen je čitav niz izveštaja i analiza o očajnom stanju ruskih oružanih snaga kao jednom od glavnih uzroka njihovog debakla u borbi protiv mnogo manje i vojno slabije zemlje. .
Ali Njujork tajms je nedavno objavio ono što je verovatno najdetaljnija i najiscrpnije dokumentovana analiza do sada, zasnovana na unutrašnjim ruskim vojnim planovima, direktivama iz presretnutih vojnih komunikacija, razgovorima sa ruskim vojnicima i drugim materijalima.
Zaključak koji iz toga proizilazi je jasan – „šetnja po parku“, kako su ruski komandanti opisali invaziju svojim potčinjenima, pretvorila se u geostratešku, vojnu i ljudsku katastrofu za Rusiju. Ni rusko vojno rukovodstvo ni oni koji su sledili naređenja kao da nisu bili svesni da nemaju šanse da ostvare svoje ciljeve ili da će u invaziji izgubiti desetine hiljada ljudi.
Naime, prema dokumentima do kojih su došli novinari NYT, ruskim snagama dovedenim u Belorusiju na vojne vežbe u februaru je naređeno da stignu u predgrađe Kijeva samo 13 sati nakon početka invazije.
Konkretno, ruskim elitnim vazdušno-desantnim snagama (VDV) je naređeno da pređu belorusko-ukrajinsku granicu u Kijev 24. februara u 01.33 časova i da front njihovog konvoja stigne do predgrađa Kijeva, udaljenog oko 220 kilometara, do 14:55 istog dana.
Nisu se ni približili. Ogromna ruska vozila bila su toliko teška da se konvoj odmah zaglavio, rekao je za Njujork tajms vojnik Nikita Čibrin iz motorizovane pešadijske brigade poslate iz Belorusije. Samo da probiju granicu trebalo im je više od jednog dana, prenosi Index.hr.
Ruski vojni dokumenti sa planovima invazije, čiju su autentičnost NYT-u potvrdila tri vojna stručnjaka, takođe pokazuju da je jedinica 26. tenkovskog puka trebalo da pređe granicu, da se probije do reke Dnjepar, udaljene oko 380 kilometara. , i preći ga – u roku od samo 24 sata.
Ta jedinica je, prema ovom krajnje nerealnom planu, trebalo da se ukopa u mostobran na obali Dnjepra kod Kijeva i zaustavi dolazak ukrajinskih pojačanja za Kijev sa juga.
17. marta, Valerij Zalužnji, glavnokomandujući ukrajinskih snaga, objavio je snimak zapaljenih tenkova za koje je rekao da pripadaju 26. tenkovskom puku na severoistoku Ukrajine – stotinama kilometara od predviđenog odredišta.
Jedinica je izgubila 16 vozila za manje od tri nedelje, prema ruskim dokumentima koje su zaplenili i pustili Ukrajinci. Majka mladog tenka sa spiska jedinice rekla je ruskim medijima da je njen sin doveden kući u komadima, identifikovan samo na osnovu DNK.
A to su bila samo dva u nizu pravaca u kojima su ruske snage trebalo da brzo napreduju, po nekoliko stotina kilometara – sa severa, severoistoka, istoka, jugoistoka i juga. Vojni vrh je očekivao da će u roku od nekoliko dana slomiti odbranu Ukrajine i naredio je oficirima da spakuju svečane uniforme i medalje za planiranu vojnu paradu u Kijevu.
Ovo je, dakle, do sada najkonkretnija potvrda potpunog dispariteta između samopouzdanja ruske vojne komande, ministra odbrane Sergeja Šojgua i samog predsednika Vladimira Putina, i stvarnih sposobnosti njihovih snaga – kao i njihovih potpuno promašenih. očekivanja o žestini, sposobnosti i motivaciji ukrajinskih branilaca.
Uputstva za oružje preuzeta sa Vikipedije
Ruski vojnici, prema istrazi NIT-a čiji se nalazi poklapaju sa brojnim ranijim, obučeni su u oronulim i korupcijom opustošenim bazama iz sovjetskog doba, i idu na ratište u Ukrajini sa premalo hrane i municije i uputstava preuzetih sa Vikipedije za oružje koje jedva znaju da koriste . Pri tome koriste zastarele sovjetske karte iz šezdesetih godina ili one koje uspeju da pronađu na osvojenim ukrajinskim pozicijama.
Razgovaraju mobilnim telefonima na otvorenoj liniji, otkrivaju svoje stavove i u toj komunikaciji, koju redovno presreću ukrajinske vojne obaveštajne službe, razotkrivaju nesposobnost i nejedinstvo u svojim redovima. I sami se često žale da su poslani u „meso mlin“ ili „klanicu“.
I dok su oni koji su poslati u Ukrajinu u februaru uglavnom bili profesionalni vojnici, oni koji su ove jeseni iznenada mobilisani radili su kao radnici u fabrici samo nekoliko nedelja ranije. Podsetimo, Putin je u septembru potpisao naredbu o „delimičnoj mobilizaciji“, koju je ranije obećao da neće naređivati.
Pripadnici ruske 155. mornaričke pešadijske brigade, na primer, nisu imali karte, medicinsku opremu, radne voki-tokije ili zalihe hrane, dok su, nabijeni sovjetskim oklopnim vozilima i pola veka starim kalašnjikovima, na slepo lutali bombardovanim ukrajinskim farme, kako su kasnije rekli novinarima NYT.
Ovo nije rat
Priznali su da se za neke od njih obuka svela na minimalno gađanje i da su slani gotovo bez metaka za kalašnjikove, a kamoli vazdušnu ili artiljerijsku zaštitu. Ali njihovi komandanti su im obećali da neće ni videti borbu.
Kada su granate počele da padaju oko njih, shvatili su kako su prevareni. Ruski vojni obveznik po imenu Mihail prisećao se kako je, pošto ga je granata oborio na zemlju iz oklopnog automobila, video raskomadana tela svojih drugova razbacana po polju. I sam je dobio gelere u stomak. Dopuzao je do žbunja i pokušao rukama da iskopa kanal da se sakrije od granata.
Od 60 pripadnika njegovog voda u blizini grada Pavlivka u pokrajini Donbas tog dana krajem oktobra, samo njih 20 je preživelo, od kojih je samo osam izbeglo teške povrede, rekao je on u telefonskom intervjuu iz vojne bolnice u blizini Moskva.
„Ovo nije rat. Ovo je uništavanje ruskog naroda od strane njihovih sopstvenih komandanata“, rekao je on.
„Noge, creva. Mislim, meso. Samo meso“, rekao je drugi pripadnik voda, Aleksandar, iz bolnice u Rusiji. „Znam da zvuči užasno, ali ne postoji drugi način da se to opiše. Ljudi su pretvoreni u hamburgere.“
Aleksandar je rekao da su on i njegovi kolege regruti pitali svog instruktora u Rusiji šta bi mogli da nauče o gađanju oružjem i o tome da postanu vojnici u nedeljama pre nego što su poslati u Ukrajinu.
„Ništa“, navodno im je odgovorio instruktor.
I dalje spremate novu ofanzivu na Kijev?
S obzirom na nova saznanja, neuverljiva objašnjenja ruskih i proruskih zvaničnika i propagandista – da zauzimanje Kijeva nije bio pravi cilj, već da je to bila neka vrsta operacije natezanja ukrajinskih snaga i odvraćanja od odbrane. Donbasa – zvuče još neubedljivije nego ranije.
Kijev, Černihiv, Sumi, Harkov, Izjum, Herson – kad god su se ruske snage povlačile iz grada ili okoline grada koji su zauzele, obično je to bilo zato što su njihovi komandanti na kraju, usled katastrofalnih gubitaka, srušili odbrambene linije ili prekinuli logističku pravcima, shvatili da je dalje držanje te teritorije nemoguće.
Međutim, Putin, njegovi generali i vojskovođe poput vlasnika Vagnerove plaćeničke grupe Jevgenij Prigožin ne odustaju. Vagnerovi plaćenici, uprkos ogromnim gubicima, vode mahnitu ofanzivu na grad Bahmut u Donbasu, a Ukrajinci sve češće upozoravaju na moguću novu ofanzivu na Kijev iz Belorusije, u prvim mesecima sledeće godine. Prethodno poniženje i uzaludno rasipanje ruskih života kao da ih nije pokolebalo, prenosi Index.hr.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.