„Napadači osećaju da su partija i vlada na njihovoj strani“: Jevreji u Rusiji zabrinuti nakon antisemitskih ispada u Dagestanu

„Uhvatim se kako gledam oko sebe. Uđem u lift i pogledam okolo“, rekao je glumac i pesnik Vadim Žuk (76) za Radio Slobodna Evropa (RSE) nakon nedavnih antisemitskih ispada na Severnom Kavkazu.

„To je nastavak onoga što se događalo 2.000 godina“, rekao je Aleksandr, vajar i stanovnik St. Petersburga. „Ksenofobija i antisemitizam – muka mi je od toga.“

„Nisam sklon da delim ljude na osnovu etničke pripadnosti. Mislim da su stvari u Rusiji ovih dana alarmantne i opasne za sve“, rekao je Jevrejin iz Sankt Peterburga nakon nedavnih antisemitskih ispada na Severnom Kavkazu.

U satima nakon što je gomila od oko 1.000 ljudi uzvikivala antisemitske parole dok je upadala na glavni aerodrom u većinski muslimanskom Dagestanu u nameri da spreči ulaz „izbeglicama iz Izraela“, glavni rabin južne ruske regije kaže da je razmišljao o evakuaciji jevrejske populacije.

„Ali da li je vredno otići? Nema spasa u Rusiji“, rekao je Ovadja Isakov za onlajn izdanje Podjom, misleći na severnije delove zemlje u kojim su etnički Rusi većina.

„Rusija je takođe imala pogrome“, rekao je rabin, kojeg je 2007. godine napadač ubo nožem u njegovom domu u Dagestanu, a 2013. na njega je pucano i bio je teško ranjen.

Nekih 2.200 kilometara severnije, u Sankt Peterburgu, mnogi u Jevrejskoj zajednici su uznemireni, iako ne nužno iznenađeni, napadom na aerodromu koji se desio 29. oktobra.

https://www.danas.rs/svet/evropska-komsija-jevreji-u-evropi-danas-ponovo-zive-u-strahu/

Napad je bio najdramatičniji u nizu antisemitskih incidenata u Dagestanu i drugim regijama Severnog Kavkaza od kada je upad Hamasovih militanata u Izrael izazvao rat na Bliskom istoku, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.

Na popisu 2021. u Rusiji, 82.644 ljudi se izjasnilo kao Jevreji, što je oko 0,6 posto stanovništva. Jevrejska agencija za Izrael iste godine je objavila da u Rusiji ima 150.000 Jevreja.

Boris Smolkin (77), nagrađivani glumac, priseća se da dok je bio dete sovjetska vlada zatvarala oči pred antisemitizmom.

Seća se kako je živio u komunalnom stanu sa još šest porodica, među kojima je bila Ruskinja Dora Pavlovna koja je antisemitizam izražavala tako što je „pljuvala u šerpe i radila slične stvari“.

„Jedino je ona bila takva“, rekao je Smolkin. „Ali se ona osećala kao da je nedodirljiva jer su partija i vlada bili na njenoj strani. To je bio državni antisemitizam.“

Sada, kaže Smolkin, vidi da se nešto slično događa, primećujući da Moskva nije osudila Hamas i čak je dočekala visoku delegaciju militantne grupe 26. oktobra.

„Mislim da su se napadači u Mahačkali osećali isto“, rekao je Smolkin. „Da su partija i vlada na njihovoj strani. To je isto kao Dora Pavlovna, samo većih razmera. Ako imamo takve prijatelje kao što je Hamas, šta još treba reći? Izabrali smo najnedoličnije prijatelje.“

Smolkin je dodao da je iznenađen što vidi takva dešavanja u Dagestanu, mestu „gde je desetine etničkih grupa uvijek živelo u miru i harmoniji.“ Istovremeno, on je sumnjičav u vezi tvrdnji ruske vlade da su nemiri uzrokovani „spoljnjim mešanjem“ i „mahinacijama sa Zapada“.

Dan nakon napada na aerodromu, predsednik Vladimir Putin je bez dokaza tvrdio da je bio „inspirisan, i preko društvenih mreža, ne samo sa teritorije Ukrajine, mešanjem agenata zapadnih obavještajnih službi.“

Napori da se izvuče politički kapital od pokušaja pogroma, smatra Smolkin, „prvi su znak da je naše vodstvo umešalo prste.“

Jedan dugogodišnji član Jevrejske zajednice u Sankt Peterburgu, koji je tražio ostane anoniman, rekao je da mnogi Jevreji istražuju svoje poreklo otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, najvjerovatnije kao uvod u moguću emigraciju u Izrael.

„Nisam sklon da delim ljude na osnovu etničkog porekla“, rekao je. „Mislim da su ovi dani u Rusiji zabrinjavajući i opasni za svakoga.“

„Koliko god zvučalo čudno, možda su stvari malo bolje za Jevreje, pošto oni imaju priliku da odu zbog svog porekla. Ali je očigledno da stvari stoje loše u ovoj zemlji“, rekao je, navodeći kratkotrajnu pobunu plaćenika Vagner grupe u junu, „a sada i pogrom u Mahačkali“.

Žuk, glumac i pesnik, rekao je da nije u pitanju samo opasnost svakodnevnice, već da je nedavno nasilje u Izraelu, Gazi i Dagestanu uzdrmalo njegovu veru u čovečanstvo.

„Civilizacija, istorija, iskustvo, sve je bezvredno“, rekao je. „Zašto postoje izumi ili civilizacija? Zašto je život postao bolji ako se može urušiti u bilo kom trenutku?“

Kada padne zavesa civilizacije, ljudi se lako svode na praistorijsku „mržnju ljudi iz druge pećine“, rekao je. „Ne treba mi novi telefon koji lepo miriše i zvuči kao orkestar. Treba mi dobra volja mojih suseda širom sveta.“