Napadi dronovima na Moskvu: „Ovo je samo prolog“

Stručnjaci smatraju da Kijev time sledi istovremeno nekoliko ciljeva i očekuju eskalaciju, piše Dojče vele.

Prvi napad dronom na Moskvu bio je spektakularan pogodak: jedna za drugom, dve male letelice nesmetano su doletele ka Kremlju i pogodile tamošnju kupolu palate Senata. Bio je to pre svega simboličan ubod nožem u srce ruske prestonice, koji je u noć 3. maja najverovatnije izvršila Ukrajina.

Otada su napadi na Moskvu sve češći: bespilotne letelice su već četiri puta pogodile poslovnu četvrt Moskve s neboderima, gde se nalaze i dva ruska ministarstva. Poslednjih nedelju dana ukrajinski dronovi gotovo svakodnevno gađaju Moskvu. U blizini Moskve, 28. avgusta oboren je bespilotni objekat koji se približavao sa istoka, saopštilo je u ponedeljak Ministarstvo odbrane Rusije.

„Signalni efekat“

Ukrajina svojim napadima dronovima ostvaruje niz ciljeva, ocenjuju stručnjaci. Jedan od njih je „slanje medijski snažne poruke – kako svetu tako i sopstvenim građanima – da Ukrajina nije pasivna, već da odgovara na rusku agresiju“, kaže za DW izraelski vojni ekspert Sergej Migdal.

Ulrike Franke, ekspertkinja Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR) u Parizu, ističe za DW još jednu stvar: time se šalje signal da rat nije daleko i da bi mogao doći u Rusiju.

Migdal dodaje da se napadima takođe vrši pritisak na rusko rukovodstvo da sa fronta povuče više protivvazdušnih sistema prema Moskvi. Jedan od ciljeva je i izazivanje nepromišljenih, nasilnih reakcija, na primer „potapanje turskog teretnog broda iz frustracije, što bi onda Rusiji stvorilo velike probleme s Erdoganom, a što Moskva zapravo želi da izbegne“.

Paralisati vazdušni saobraćaj Moskve: da li to funkcioniše?

Napadi dronovima sve češće primoravaju moskovske vlasti da zatvore vazdušni prostor iznad regiona. I u ponedeljak je privremeno obustavljen vazdušni saobraćaj na aerodromima u ruskoj prestonici.

„Napadi na Moskvu nemaju za cilj da ubiju milion ljudi. To nije ni neophodno, niti je razumno. Cilj je blokiranje vazdušnog prostora i logističkih ruta, paralisanje aerodroma i transporta. Da li to funkcioniše? Nema sumnje“, kaže izraelski vojni ekspert Igal Levin. „Turkmenistan erlajns“ je prva avio-kompanija koja je do daljnjeg prekinula letove za Moskvu.

Nasuprot tome, Ulrike Franke kaže da se šteta u Rusiji još ne može proceniti, jer zbog uočenih dronova u međuvremenu privremeno moraju da obustave rad aerodromi širom sveta. Ali, moglo bi da postane kritično ako dron napadne putnički aerodrom u Moskvi i ošteti piste, terminale ili čak civilne avione.

A Sergej Migdal kaže: „Predviđam da će do kraja rata to dovesti do toga da će sve strane avio-kompanije izbegavati Moskvu. Neke to već počinju da rade.“

„Rupe“ u PVO oko Moskve

S obzirom na to da nema dovoljno podataka, stručnjaci se ne slažu oko pitanja koliko su uspešni ukrajinski napadi dronovima i koliko dobro funkcioniše ruska protivvazdušna odbrana oko Moskve.

„Ne znamo koliko je dronova zaista presretnuto“, kaže Ulrike Franker. Svakako bi bilo pogrešno predstaviti situaciju kao da su „ovi napadi ništa“, smatra ekspertkinja ECFR-a iz Pariza. Ona veruje da je to „igra mačke i miša“ u kojoj se dve strane stalno prilagođavaju mogućnostima druge strane.

Međutim, sama činjenica da dronovi stižu do Moskve predstavlja „problem“ za Rusiju, kaže za DW izraelski vojni ekspert David Šarp. „U idealnom slučaju, takvi napadi bi i dalje bili suzbijani na granici sa Ukrajinom ili na otvorenom terenu, a ne tek u gradu“, objašnjava Šarp.

Ukrajinski vojni ekspert Mihail Samus iz Praga kaže da u protivvazdušnoj odbrani Moskve postoje rupe, iako je glavni grad još za vreme Sovjetskog Saveza trebalo da bude najbolje obezbeđen region u Rusiji. Ruska PVO usmerena je na „tradicionalne ciljeve“, poput balističkih raketa, a manje na male leteće objekte poput ukrajinskih dronova UJ-22 i Bober („Dabar“).

„Ovakvi mali objekti uglavnom nisu napravljeni od metala već od kompozitnih materijala. Oni lete složenim putanjama i stoga su generalno izazov za svaki PVO-sistem“, objašnjava ukrajinski stručnjak.

Eksperti kažu da postoje rupe u protivvazdušnoj odbrani i u širem području oko ruske prestonice. „Da biste oborili cilj, prvo morate da ga identifikujete. Detektuju ga radarske stanice – u idealnom slučaju ujedinjene u zajedničko radarsko polje. Ali, možemo da pretpostavimo da Rusija nema takvo polje. PVO-sistemi otkrivaju pojedinačne objekte, ali ne i čitavu oblast“, kaže Samus za DW.

Zbog toga ukrajinska strana prvo lansira bespilotnu letelicu za otkrivanje pojedinačnih radarskih stanica, a zatim, pronašavši praznine, šalje bespilotne letelice „duboko u rusku teritoriju, gde je zasićenost sistema PVO niža nego u pograničnim oblastima“, objašnjava Samus.

Ako je dron već stigao do Moskve, na raspolaganju su onda samo „sistemi poslednje šanse“, kao što je ruski protivvazdušni raketni sistem kratkog dometa „Pancir“, kaže Sergej Migdal. Međutim, protivvazdušna odbrana ima samo 15 do 30 sekundi da eliminiše dron pre nego što je stigne do svog cilja, ukazuje stručnjak.

Šta ako doleti 300 borbenih dronova?

Ukrajini očigledno nedostaju rakete dugog dometa, poput ruskih vođenih raketa tipa „Kalibar“ ili čak hipersoničnih raketa „Kinžal“. Zato su napadi dronom samo „taktika slabije strane“, kaže Izraelac Sergej Migdal, koji živi u Londonu. Na kraju krajeva, većina dronova nosi samo nekoliko kilograma eksploziva.

„U tom smislu, značaj ovih napada relativno je mali: oni neće eliminisati ruske aerodrome, niti rusko vazduhoplovstvo. U praktičnom smislu, dronovi se više isplate na frontu.“

Uprkos tom relativno malom uticaju, stručnjaci očekuju da će se napadi dronovima na rusku prestonicu pojačati.

„Ovo je samo prolog“, kaže Dejvid Šarp. „Prvi čin bi bio napad sa 25 dronova istovremeno“.

Sergej Migdal ide i dalje: „Šta ako sa svih strana dođe ne tri, nego 33 ili 300 borbenih dronova?“

Ukrajina bi mogla da iskoristi takve napade rojeva dronova da, na primer, trajno zatvori moskovske aerodrome. To bi bila velika pobeda Kijeva, a poraz Rusije, kaže Migdal.

Takva situacija naterala bi Kremlj da razmisli u kom pravcu Rusija želi da ide – „ka kompromisu i pregovorima ili bezobzirno i punom snagom ka iznenadnoj, neprikladnoj reakciji“, zaključuje izraelski vojni ekspert Sergej Midgal.