Napadi na Gazu zategli odnose Latinske Amerike sa Izraelom

Kolumbija i Čile su 31. oktobra pozvali na konsultacije svoje ambasadore u Izraelu u znak protesta zbog napada na Gazu, dok je tvrda levičarska vlada Bolivije potpuno prekinula odnose sa Izraelom optužujući ga za „zločine protiv čovečnosti“.

Napadi Izraela na Gazu „ne poštuju osnovna pravila međunarodnog prava“, objavio je na mreži X, predsednik Čilea Gabriel Borić, dok je predsednik Kolumbije Gustavo Petro, i ranije glasni kritičar Izraela, delovanje vojske nazvao „masakrom“.

Ovakvi diplomatski potezi signaliziraju da se tri države Latinske Amerike pridružuju muslimanskim nacijama među kojima su Turska, Malezija i Jordan koje su 1. novembra pozvale ambasadore na konsultacije a u znak protesta, u sve jačim kritikama Izraela, piše Blumberg.

Brazil, Meksiko i Argentina, tri najveće države na kontinentu, zauzele su umereniji stav – evakuisale su državljane iz regije i pokušale da deeskaliraju konflikt, iako nisu bežale od kritika na račun Izraela.

Predsednik Brazila je osudio napad Hamasa od 7. oktobra nazivajući ga „terorističkim činom“, ali je takođe krajem oktobra rekao da „akcije u Gazi nisu rat već genocid“, piše Blumberg.

Brazil je predsedavao Savjetom bezbednosti Ujedinjenih nacija u oktobru kada se desio napad Hamasa na Izrael, i predstavio je rezoluciju kojom se poziva na pauziranje konflikta kako bi se omogućio pristup humanitarne pomoću u Gazu, ali su Sjedinjene Države uložile veto.

SAD su kasnije izložile rezoluciju koja uključuje podršku pravu Izraela da se brani i pozvale na oslobađanje talaca koje su oteli militanti Hamasa, ali i puštanje humanitarne pomoći za Gazu. Na ovu rezoluciju veto su uložile Kina i Rusija.

Portparol ministarstva inostranih poslova Izraela, Lior Haiat je rekao da je odluka Bolivije da prekine veze sa izraelom „predaja terorizmu“, dok je pozvao Kolumbiju i Čile da „izričito osude terorističku organizaciju Hamas koja je klala i otimala, bebe, decu, žene i stare“, navodeći da se očekuje da „podrže pravo demokratske zemlje da zaštiti svoje građane“.

Zamenik ministra inostranih poslova Bolivije Fredi Mamani Mačaka je rekao da odluka predstavlja „odbacivanje i osudu agresivne i nesrazmerne izraelske vojne ofanzive u Pojasu Gaze i pretnje koju takve akcije predstavljaju za međunarodni mir i sigurnost“, piše Gardijan.

Potez je usledio nakon što je bivši predsjednik Bolivije Evo Morales pozvao svoju zemlju da prekine veze s Izraelom zbog „užasne situacije s kojom se suočava palestinski narod“. Pišući početkom oktobra na mreži X Morales je zahtevao da se Izrael klasifikuje kao „teroristička država“ i da se izraelski premijer Benjamin Netanjahu i „njegovi saučesnici“ prijave međunarodnom krivičnom sudu za genocid i ratne zločine.

Bolivija je prethodno prekinula odnose s Izraelom 2009, podsetio je Gardijan, nakon invazije te zemlje na Pojas Gaze, ali je ponovno uspostavila veze 2020. pod desničarskom predsednicom Dženin Anes.

Odnos Izraela i Kolumbije godinama je bio prijateljski, ali se nakon razvoja događaja posle napada militanata Hamasa na Izrael 7. oktobra pokvario.

Predsednik Kolumbije, Gustavo Petro bio je veoma kritičan prema izraelskoj vladi. Naime, nakon što je izraelski ministar odbrane, opisao Hamas kao „ljudske životinje“ tokom najave o opsadi Gaze, piše Njujork tajms, Pedro je na društvenoj mreži X objavio komentar – „Ovo su nacisti govorili o Jevrejima“.

Nakon što je u oktobru Izrael rekao da prekida izvoz sigurnosnih proizvoda u Kolumbiju zbog komentara, koji su takođe oštro osudile organizacije sećanja na holokaust poput Centra Simon Vizental, Petro je rekao da je spreman obustaviti odnose s Izraelom.

Palestinsko pitanje dugo je imalo snažnu podršku u Latinskoj Americi i drugde u zemljama u razvoju. Rat u Gazi, kako navodi Njujork tajms dodatno povećava tamošnje negodovanje i optužbe da Zapad primenjuje dvostruke standarde u pristupu ratovima u Ukrajini i Gazi.

Argentina, dom najvećoj jevrejskoj zajednici izvan Izraela, pregovarala je sa Izraelom i nekim arapskim državama u pokušaju da oslobodi 21 Argentinca koji su među taocima koje drži Hamas, prema procenama ministarstva inostranih poslova ove zemlje, dok je u sukobu ubijeno devet Argentinaca.

Ali, 1. novembra, Argentina je kritikovala Izrael zbog napada na izbeglički kamp Džabalija i rekla kako je „humanitarna situacija u Gazi sve alarmantnija“.

„Argentina je nedvosmisleno osudila terorističke napade koje je izveo Hamas 7. oktobra i priznaje pravo Izraela na njegovu legitimnu obranu. Međutim, ništa ne opravdava kršenje međunarodnog humanitarnog prava i obaveze zaštite civilnog stanovništva u oružanim sukobima“, saopštilo je argentinsko ministarstvo inostranih poslova, prenosi AP.

Odnosi imeđu Izraela i nekoliko ljevičarskih vlada država Latinske Amerike godinama su loši, piše NPR.

Benjamin Gedan, direktor Latinoameričkog programa u Vilson centru u Vashingtonu, rekao je da su mnoge kritike južnoameričkih lidera izrečene na račun „odgovora Izraela na Hamasov masakr“ načelne.

Međutim, „u mnogim slučajevima, kritika Izraela je zamena za ubeđenje koje po principu refleksa smatra Sjedinjene Države i njihove saveznike lošim akterima.

Za američke antagoniste kao što je Evo Morales, bivši predsednik Bolivije, simpatije prema Hamasu su izraz inostrane politike koja se bazira na načelu „neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj“, rekao je Gedan za NPR.