Foto: EPA/ ITALIAN RED CROSS YARA NARDI HAN Nakon što je Malta na šest meseci preuzela predsedavanje Savetu Evropske unije, tim malteškog predsedništva EU želi da zaključi sporazum s Libijom koji bi bio ublažena kopija sporazuma između EU i Turske.
Portparol malteškog predsedništva rekao je u četvrtak za EUObzerver da će Valeta i ostale prestonice u EU proučiti tu ideju nakon što je malteški premijer Džozef Muskat o tome govorio ranije tokom dana.
Sporazum s Libijom je nešto što će „predsedništvo proučiti sa svim ostalim državama-članicama“, izjavio je Muskat. On je rekao novinarima u Valeti da postoji „želja“ na nivou EU, uključujući nemačku kancelarku Angelu Merkel, da se „napravi kopija sporazuma s Turskom u južnom Sredozemlju“. Prema njegovim rečima, „Libija je na ivici da postane propala država“. „Smatram da treba da postoji politički signal iz EU da je ona spremna da se uhvati ukoštac s Libijom“, rekao je malteški premijer.
Portparol predsedništva EU Malte je izjavio da njegova zemlja želi „isti politički fokus na centralno Sredozemlje, uključujući Libiju, kao što je bio slučaj s Turskom“. On je dodao da potencijalni sporazum s Libijom „očigledno ne bi bio isti kao onaj s Turskom, ali bi mogao da bude zasnovan na sličnom pristupu“.
Sporazum o razmeni migranata između EU i Turske je potpisan u martu prošle godine s ciljem da se migranti spreče da preko Egejskog mora dolaze na grčka ostrva. EU je zauzvrat pristala da finansira projekte za izbeglice u Turskoj, i to ciframa i do nekoliko milijardi evra, i da turskim državljanima ukine vize.
EU je imala sporazum s Libijom o migrantima dok je na vlasti bio Muamer Gadafi, koji je kasnije ubijen. Muskat je ukazao da je pravni okvir iz ere Gadafija još uvek na snazi. Libijska vlada nacionalnog jedinstva koja uživa podršku UN ima ograničene domete i malo kontrole širom zemlje u kojoj je godinama vladalo bezakonje, podseća EUObzerver.
Predlog Malte je usledio nekoliko dana pošto je Italija ponovo otvorila ambasadu u Tripoliju, što je i prvo diplomatsko predstavništvo neke zapadne zemlje u Libiji. Šef italijanske diplomatije Anđelino Alfano je tada rekao da otvaranje ambasade u glavnom gradu Libije predstavlja inicijativu za uspostavljanje „veće kontrole nad odlascima migranata“.
Direktor evropskog biroa UNHCR Vinsent Koketel je rekao da je plan o sporazumu s Libijom osuđen na propast. „Sporazum između Turske i EU ne može biti nacrt za Libiju. Prvo, u Libiji nema Vlade, tako da hajde da ne pričamo o tome“, rekao je Koketel članovima Evropskog parlamenta u Komitetu EP-a za građanske slobode.
Više od 180.000 ljudi je prošle godine sa obala severne Afrike došlo u Italiju. Od početka godine je stiglo još 1.100. Jedanaestoro je već umrlo. Strahuje se da bi tokom predstojećih prolećnih i letnjih meseci mogao da bude zabeležen talas rekordnog broja migranata. „Dođite na proleće, imaćemo još jednu krizu“, rekao je Muskat.
Nove mere Budimpešte
Budimpešta – Mađarska planira da sve podnosioce zahteva za azil stavi u karantin dok ne bude završena procedura za dodelu azila zbog povećane opasnosti od terorizma, rekao je u četvrtak jedan mađarski ministar. Njima neće biti dozvoljeno da napuste tranzitnu zonu namenjenu migrantima. Prema zakonu EU, karantin je samo za posebne slučajeve. Jedan migrant homoseksualne orijentacije iz Irana je prošle godine dobio slučaj protiv Mađarske u evropskom sudu u Strazburu jer je u pritvoru proveo 58 dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
