Napravljen značajan napredak ka univerzalnoj vakcini protiv gripa?

U značajnom koraku, istraživači su nedavno rekli da su uspeli da imunizuju životinje protiv svih 20 poznatih sojeva virusa gripa A i B, označavajući važan korak ka cilju jedinstvene vakcine protiv svih vrsta gripa, piše CNN.

Naše trenutne vakcine protiv gripa pripremaju telo za zaštitu od četiri soja: dva A soja gripa i dva B soja. Sastav ovih vakcina se menja svake godine u očekivanju od kojih sojeva će se većina ljudi razboleti tokom predstojeće sezone.

Poznato je da određeni sojevi kruže među ljudima, ali mnogo više cirkuliše kod životinja i naučnici se brinu da bi ovi virusi mogli da pređu na ljude – iznenada nas izlažući virusima koje naš imuni sistem nikada nije video.

Tu bi pomogla univerzalna vakcina protiv gripa.

Ideja je da bi ove multivalentne inekcije mogle da pripreme telo da prepozna ove viruse, ako se bilo koji od njih pojavi kod ljudi, pomažući u sprečavanju teških bolesti i smrti.

Nekoliko univerzalnih vakcina protiv gripa je u različitim fazama razvoja i testiranja, uključujući i jednu u Nacionalnom institutu za zdravlje.

Za trenutnu studiju, eksperiment je korišćen samo kod miševa i tvorova, a rezultati su objavljeni prošlog meseca u časopisu Science. Istraživači kažu da rade na procesu izrade vakcine prema standardima ljudskog kvaliteta i da imaju za cilj da je isprobaju na ljudima 2023.

Oni se nadaju da bi, ako ti testovi uspeju, vakcina mogla da zaštiti ljude u slučaju još jednog pandemijskog soja gripa.

Još jedna aplikacija za mRNA tehnologiju

Da bi napravili vakcinu, istraživači su se oslanjali na istu tehnologiju mRNA koja se koristi u vakcinama protiv Covid-19.

Ali naučnici su zapravo započeli ove eksperimente 2017. godine, dolaska kovida 19 u naše živote. U stvari, upravo je to istraživanje pomoglo u postavljanju temelja za vakcine protiv kovida.

U potrazi za univerzalnom vakcinom protiv gripa, naučnici su pažljivo proučavali viruse gripa, tražeći strukturne regione koji su slični među sojevima.

Razmišljanje je bilo da ako pronađu jedno ili dve oblasti koje se ne menjaju mnogo od soja do soja, mogli bi da treniraju imuni sistem da stvara antitela koja bi štitili ljude od mnogih virusa.

Ovaj pristup se pokazao nezgodnim, rekla je dr Dženifer Najak, specijalista za pedijatrijske zarazne bolesti koja proučava imune odgovore na grip na Medicinskom centru Univerziteta u Ročesteru. Ona nije bila uključena u novo istraživanje.

Tim koji radi na novoj vakcini, predvođen istraživačima sa Instituta za imunologiju Univerziteta u Pensilvaniji, pokušao je nešto drugačije. Vakcina uključuje genetska uputstva za pravljenje hemaglutinina, ili HA, proteina svakog od 20 sojeva.

„Umesto da pokušavamo da pronađemo nešto što je zajedničko, hajde da samo stavimo svih 20 različitih HA proteina – stavimo mRNK svih njih u ovu vakcinu“, rekao je Najak.

Dokaz koncepta

Hemaglutinin je protein koji viri sa površine virusa gripa, veoma sličan šiljastim proteinima na virusu SARS-CoV-2, kaže Skot Hensli, stariji autor nove studije i mikrobiolog na Institutu za imunologiju.

„Ono što smo otkrili je da ove vakcine izazivaju veoma visoke nivoe antitela protiv svih 20 podtipova. I otkrili smo da antitela reaguju i na globularnu glavu na samom vrhu HA kao i na stabljiku hemaglutinina, koja je malo niže“, rekao je Hensli.

Međutim, pre nego što su istraživači to pokušali, vakcinisali su grupe miševa sa svakim antigenom koji su želeli da uključe u vakcinu kako bi bili sigurni da svaki pojedinačno stvara imuni odgovor.

Zatim su uzeli ta genetska uputstva i kombinovali ih u jednoj dozi. Svaki soj je isporučen u dozi od 2,5 mikrograma. Sve zajedno, doza je uključivala 50 mikrograma.

Istraživači su testirali vakcinacije na životinjama koje nikada nisu bile izložene gripu i na životinjama koje su prethodno bile zaražene virusima gripa H1N1 sličnim ili različitim od onih koji su uključeni u vakcinu. Ovo je trebalo da pokaže da li je inekcija selektivno pojačala antitela na sojeve gripa koje su miševi imali u svom imunološkom pamćenju, što je fenomen koji se naziva utiskivanje.

Doze su pojačala antitela na sojeve gripa kojima su miševi bili izloženi ranije, kažu naučnici, ali to nije došlo na račun stvaranja novih antitela na virusne proteine koji nisu bili poznati imunološkom sistemu životinja.

Tražeći zaštitu od budućih pandemija

„Očekuje se da će naša vakcina izazvati neku vrstu osnovnog nivoa imuniteta koji bi sprečio teške infekcije, smrt i hospitalizacije“, rekao je Hensli. To ne bi nužno sprečilo ljude da se razbole od gripa.

Naučnici koji nisu bili uključeni u rad pohvalili su ideju, ali su upozorili da se rezultati moraju ponoviti kod ljudi.

„Mislim da je ovo naučni dokaz koncepta, i zaista je inovativan i zaista intrigantan“, rekla je dr Keti Neuzil, direktorka Centra za razvoj vakcina i globalno zdravlje na Medicinskom fakultetu Univerziteta Merilend.

„Ovo su samo miševi i tvorovi. Ljudi su očigledno mnogo složenija, genetska i imunološka bića.”

U ovom trenutku, žiri još uvek ne zna kako bi se takva vakcina najbolje koristila, rekla je ona. Ako deluje jednako dobro za odrasle kao i za miševe, da li bi ih trebalo pojačavati svake godine? Ili bi bilo najbolje da se koristi kod dece za stvaranje osnovnog imuniteta koji će, nadamo se, zadržati godinama?

Neuzil je rekla da se oseća skeptično u vezi sa tim.

„Svakako, malo je verovatno da će potrajati. Nije dokazano da je izdržljivost mRNA vakcina za kovid, na primer, znatno duža od drugih vakcina“, rekla je. „Tako da mislim da bi ovo morala biti vakcina koja bi se koristila na ograničeniji način“.