„Hapšena 13 puta i sada se nalazi u zloglasnom zatvoru“: Ko je Iranka Narges Mohamadi, ovogodišnja dobitnica Nobelove nagrade za mir?

U obrazloženju nagrade stoji da je hrabra borba Narges Mohamadi imala „ogromnu ličnu cenu“.

„Sveukupno, iranski režim ju je hapsio 13 puta, osudio pet puta i to ukupno na 31 godinu zatvora“, rekla je Berit Rajs-Andersen, šefica norveškog Nobelovog komiteta u Oslu.

Narges Mohamadi je „još uvek u zatvoru dok govorim“, dodaje ona.

Narges Mohamadi je iranska aktivistkinja i zamenica šefa Centra za branioce ljudskih prava (DHRC), koji je osnovala nobelovka Širin Ebadi.

Mohamadi je više puta hapšena od 1998. i trenutno se nalazi u ozloglašenom zatvoru Evin u Teheranu zbog „širenja propagande“.

Ove godine je takođe bila uključena na BBC-jevu listu 100 inspirativnih i uticajnih žena iz celog sveta.

U decembru prošle godine tokom protesta koje su pokrenuli ubistvo Mahse Aminija u pritvoru, Narges Mohamadi je u izveštaju koji je objavio BBC detaljno opisala seksualno i fizičko zlostavljanje zatočenih žena.

Januara ove godine dala je šokantan izveštaj iz zatvora koji detaljno opisuje stanje žena u zatvoru Evin, uključujući spisak od 58 zatvorenika i proces ispitivanja i torture kroz koje su prošle. Od ovih žena 57 je ukupno provelo 8350 dana u samici. Njih 56 osuđeno je na ukupno 3300 meseci zatvora.

Mohamadi je prvi put uhapšena 1998. jer je kritikovala iransku vladu. Godinu dana je provela u zatvoru. U aprilu 2010. pozvana je u Islamski revolucionarni sud zbog članstva u DHRC-u.

Puštena je uz kauciju od 50.000 dolara, ali je ponovo uhapšena nekoliko dana kasnije i zadržana u zatvoru Evin. Njeno zdravlje se pogoršalo dok je bila u zatvoru gde joj se razvila bolest nalik epilepsiji zbog čega je povremeno gubila kontrolu nad mišićima. Posle mesec dana puštena je odvedena u bolnicu.

U julu 2011, Mohamadi je ponovo procesuirana i proglašena krivom za „postupanje protiv nacionalne bezbednosti, članstva u DHRC-u i propagande protiv režima“. U septembru je osuđena na 11 godina zatvora.

Kako je tada navela, za presudu je saznala preko svojih advokata te da je presuda od 23 stranice „bez presedana“ jer su u njoj više puta upoređivali njene aktivnosti na polju ljudskih prava sa pokušajima rušenja režima.

U martu 2012, presudu je potvrdio žalbeni sud, iako je smanjena na šest godina. Uhapšena je 26. aprila kada je počela izdržavanje kazne.

Protiv ove kazne je protestovao britanski Forin ofis, koji je slučaj nazvao „još jednim tužnim primerom pokušaja iranskih vlasti da ućutkaju hrabre branioce ljudskih prava“.

Amnesti internešenel ju je proglasio zatvorenikom savesti i pozvao na njeno hitno oslobađanje. Reporteri bez granica uputili su apel u Mohamadino ime na devetu godišnjicu smrti fotografa Zahre Kazemi u zatvoru Evin, navodeći da je Mohamadi zatvorenica čiji je život „posebno opasan“.

U julu 2012, međunarodna grupa zakonodavaca pozvala je na njeno oslobađanje, uključujući američkog senatora Marka Kirka, bivšeg kanadskog državnog tužioca Irvina Kotlera, poslanika Velike Britanije Denisa Mekšejna, poslanika Australije Majkla Denbija, italijanskog poslanika Fijamu Nirenštajn i litvanskog poslanika Emanuelisa Zingerisa.

Mohamadi je puštena iz zatvora 31. jula 2012.

Tri godine kasnije Mohamadi je ponovo uhapšena na osnovu novih optužbi. Ogranak 15 Revolucionarnog suda osudio ju je na deset godina zatvora pod optužbom da je „osnivala ilegalnu grupu“ za Legam (postepeno zaustavljanje kampanje smrtne kazne), pet godina zbog „okupljanja i rada protiv nacionalne bezbednosti“, godinu za „propagandu protiv sistema“ za njene intervjue međunarodnim medijima i njen sastanak u martu 2014. sa tadašnjom visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

U januaru 2019. je prijavljeno da je Mohamadi započela štrajk glađu, zajedno sa uhapšenom britansko-iranskom državljankom Nazanin Zagari-Ratclife, u zatvoru Evin u Teheranu, u znak protesta zbog toga što im je uskraćen pristup medicinskoj nezi.

Oktobra 2020. Mohamadi je pušten iz zatvora.

Krajem februara 2021. objavila video snimak putem društvenih mreža u kojem objašnjava da je u decembru dva puta pozvana na sud, za slučaj koji je protiv nje pokrenut dok je još bila u zatvoru.

Mohamadi je izjavila da odbija da se pojavi na sudu i da neće poštovati bilo kakve presude. U snimku ona opisuje seksualno zlostavljanje i zlostavljanje kojima su ona i druge žene bile izložene u zatvorima i kaže da vlasti još uvek nisu reagovale na pritužbu koju je u vezi sa tim podnela 24. decembra.

Novi slučaj pokrenut protiv nje odnosio se na sedenje koje su organizovale političke zatvorenice u zatvoru Evin, u znak protesta zbog ubistva i hapšenja demonstranata od strane snaga bezbednosti u novembru 2019.

U maju 2021., Ogranak 1188 Krivičnog suda dva u Teheranu osudio je Mohamadi na dve i po godine zatvora, 80 udaraca bičem i dve odvojene novčane kazne zbog optužbi uključujući „širenje propagande protiv sistema“.

U maja 2016. osuđena je u Teheranu na 16 godina zatvora zbog osnivanja i vođenja „pokreta za ljudska prava koji vodi kampanju za ukidanje smrtne kazne“.

Mohamadi je 2021. opet uhapšena u Karadžu, provincija Alborz, dok je prisustvovala pomenu Ebrahimu Ketabdaru, koga su ubile iranske snage bezbednosti tokom protesta širom zemlje u novembru 2019.

Mohamadi je rođena 21.aprila 1972. Pohađala je Međunarodni univerzitet Imam Homeini, diplomirala fiziku i postala profesionalni inženjer. Tokom svoje univerzitetske karijere, pisala je članke koji podržavaju ženska prava u studentskim novinama.

Takođe je bila aktivna u alpinističkoj grupi, ali joj je zbog političkih aktivnosti kasnije zabranjeno.

Mohamadi je nastavila da radi kao novinarka za nekoliko reformističkih novina i objavila je knjigu političkih eseja pod naslovom Reforme, strategija i taktika.

Godine 1999. udala se za kolegu proreformskog novinara Tagija Rahmanija, koji je nedugo zatim prvi put uhapšen. Rahmani se preselio u Francusku 2012. nakon što je odslužio ukupno 14 godina zatvora, ali je Mohamadi ostala da nastavi svoj rad na ljudskim pravima. Mohamadi i Rahmani imaju blizance.