NASA i SpaceX Ilona Maska lansirali satelit za istraživanje voda: Da li ćemo dobiti nove informacije o posledicama klimatskih promena?

Raketa Falcon 9, u vlasništvu komercijalne kompanije za lansiranje milijardera Ilona Maska po ugovoru sa NASA-om, poletela je danas u 12.46 časova iz vazduhoplovne baze Vandenberg, oko 275 km severozapadno od Los Anđelesa.

Odbrojavanje je odloženo za 24 sata nakon što su inspektori otkrili vlagu u dva od devet glavnih motora rakete, ali je problem rešen daljom analizom, saopštila je NASA. Korisno opterećenje rakete – topografija površinskih voda i okeana, ili SVOT, satelit – uključuje naprednu mikrotalasnu radarsku tehnologiju za prikupljanje merenja visoke rezolucije okeana, jezera, rezervoara i reka na preko 90 odsto sveta.

Podaci prikupljeni radarskim snimcima planete najmanje dva puta svakih 21 dan biće korišćeni za poboljšanje modela cirkulacije okeana, boljih vremenskih i klimatskih prognoza i pomoći u upravljanju oskudnim zalihama slatke vode u regionima pogođenim sušom, kažu istraživači.

Komponente satelita veličine SUV-a napravili su NASA-ina Laboratorija za mlazni pogon (JPL) u blizini Los Anđelesa i francuska svemirska agencija CNES.

Jedan od glavnih zadataka misije je da se istraži kako okeani apsorbuju atmosfersku toplotu i ugljen-dioksid u procesu koji prirodno reguliše globalne temperature i pomaže u ublažavanju klimatskih promena.

Procenjuje se da okeani apsorbuju više od 90 procenata viška toplote zarobljene u Zemljinoj atmosferi od emisija gasova staklene bašte izazvane ljudima.

Skeniranjem mora iz orbite, SVOT će moći precizno da izmeri fine razlike u visini mora oko manjih struja i vrtloga za koje se veruje da se velike količine toplote i ugljenika povlače u okeane, kažu naučnici.

Razumevanje mehanizma pomoću kojeg se to dešava pomoći će da se odgovori na ključno pitanje: Koja je prekretnica u kojoj okeani počinju da oslobađaju, umesto da apsorbuju, velike količine toplote nazad u atmosferu, čime se intenzivira globalno zagrevanje?

Sposobnost SVOT-a da uoči karakteristike manjih područja takođe će pomoći u proučavanju uticaja porasta nivoa mora na obalna područja.
Nabrajanje resursa

Precizniji podaci duž međuplimne zone bi pomogli da se predvidi koliko daleko unutrašnje poplave izazvane olujnim udarima mogu da prodru i stepen prodora slane vode u estuarije, močvare i vodonosne slojeve.

Slatkovodna tela su još jedan ključni fokus SVOT-a, opremljen za posmatranje cele dužine skoro svih reka širih od 100 metara, kao i više od milion jezera i rezervoara većih od nekoliko blokova Njujorka.

Ponovljeni „inventar“ vodnih resursa Zemlje tokom trogodišnje SVOT misije omogućiće istraživačima da bolje prate fluktuacije u rekama i jezerima planete tokom sezonskih promena i velikih vremenskih poremećaja.

SVOT-ov glavni radarski instrument radi na takozvanoj frekvenciji Ka-opsega mikrotalasnog spektra, omogućavajući prodor kroz oblake i mrak preko velikih područja Zemlje. Ovo omogućava naučnicima da precizno mapiraju u dve dimenzije bez obzira na vremenske prilike ili doba dana i da pokriju velike geografske oblasti brže nego ranije.

Prethodne studije Zemljinih vodenih masa oslanjale su se na podatke prikupljene na određenim tačkama, kao što su merači reka ili okeana ili jednodimenzionalna satelitska merenja, što je od naučnika zahtevalo da ekstrapoliraju kako bi popunili praznine u podacima. Ako sve bude po planu, SVOT satelit će početi da proizvodi istraživačke podatke za nekoliko meseci, piše Hina, a prenosi Index.hr.