Foto: EPA-EFE/ANDRII NESTERENKO„Kad nas napadnete, videćete naša lica. Ne naša leđa, već naša lica“ – rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nekoliko sati pošto je Rusija pokrenula invaziju na njegovu zemlju 24. februara 2022.
Ove reči su se pokazale kao proročanske, piše Si-En-En.
Mnogi analitičari su očekivali da će se ukrajinski otpor slomiti za svega nekoliko dana.
Ali, već godinu dana, ukrajinska vojska se suočava sa daleko većom silom, poništavajući prvobitna ruska osvajanja u Harkovu i Hersonu, držeći liniju u Donbas regionu žestokih borbi.
Ukrajinci su naneli iznenađujuće gubitke ruskoj vojsci i ogolili prevaziđene taktike, zastarelo rukovodstvo i krhki moral snaga koje su mnogo impresivnije na paradi nego na bojnom polju.
Nasuprot tome, ukrajinske jedinice su pokazale da su spretne i prilagodljive, usvajajući tehnologiju dronova, decentralizovanu komandu i pametno operaciono planiranje kako bi iskoristile sistemske slabosti svog neprijatelja.
Šačica je onih koji bi se kladili da će, godinu dana od početka rata, zastarelo ukrajinsko vazduhoplovstvo i dalje leteti.
Agilnost ukrajinske vojske dodatno je osnažena uz pomoć oružja sa zapada, od kojeg je većina za čitavu generaciju bolje nego rusko.
Međutim, i pored toga postoji jaz između onoga što je Ukrajincima krajnje neophodno i onoga što im se isporučuje.
„Pomoć nam je trebala juče a obećana nam je za sutra. Razlika između juče i sutra znači živote naših sunarodnika“, rekao je jedan ukrajinski zvaničnik za Si-En-EN.
Poslednji primer ovog jaza je višemesečno predomišljanje o isporuci tenkova.
Leopard 2, Čelendžer i Abrams tenkovi koji će biti isporučeni u Ukrajinu su daleko supetriorniji od glavnih ruskih borbenih tenkova.
Ali, brojevi nisu jasni – kreću se između nekoliko desetina i 300 – osim toga, prvi od njih neće biti na bojnom polju pre aprila, a zatim moraju da budu integrisani u kombinovane formacije bojnih grupa i spremni za borbu protiv neprijatelja.
„Trebaju nam granate“
Međutim, pred prvu godišnjicu od ruske invazije, Ukrajina ima hitnije potrebe nego što su borbeni tenkovi.
Tokom dvonedeljne turneje Si-En-Enovog tima po pozicijama na prvim linijama fronta, jedan refren je stalno odjekivao: „Trebaju nam granate“.
Jedan ukrajinski vojnik je prošle nedelje na televiziji poručio: „Trebaju nam granate, granate i, još jednom, granate“.
Dok se Ukrajinci obučavaju na zapadnom oružju, istovremeno pokušavaju da vode rat sa oružjem iz sovjetske ere, tražeći po čitavom svetu municiju velikog kalibra i rezervne delove.
„Deficit municije“ je Ahilova peta Ukrajine, za razliku od velikih ruskih rezervi artiljerije i raketnih sistema.
„Jasno je da smo u trci logistike“, rekao je prošle nedelje generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
U cilju pobede, ukrajinska „šoping lista“ bi mogla da bude podeljena na „odmah“ (granate, još vazdušne odbrane, projektila dugog dometa i raketa) i na „zatim“ (tenkovi, sistemi Patriot i bombe malog prečnika za lansiranje sa zemlje poznate kao GLSDB sa dometom od gotovo 160 kilometara, koje su obećale Sjedinjene Države), piše Si-En-En.
Večiti rizik je „ne na vreme“
Fondacija za odbranu demokratije sa sedištem u Vašingtonu očekuje da „prvi GLSDB neće stići pre jeseni“ i da će „verovatno biti propuštene očekivane ruske i ukrajinske ofanzive koje će odrediti budući tok rata“.
Ukrajinski saveznici dosledno odbijaju da obezbede bilo kakvo oružje koje bi omogućilo Ukrajini da izvrši udar na rusku teritoriju, što je crvena linija koju je Moskva oštro naglasila.
Kremlj u tajnosti priprema naredne korake
Prva godina konflikta je donela mnoga iznenađenja, ali velika je verovatnoća da će naredne sedmice doneti intenzivnije ruske napade na različitim mestima duž linije fronta od Harkova do Zaporožja – kako bi bio ostvaren cilj Kremlja da osvoji ostatak Luganskog i Donjeckog regiona.
Neki zapadni zvaničnici očekuju da će rusko vazduhoplovstvo – koje do sada nije mnogo učestvovalo u akcijama – postati značajniji deo ruskog vojnog plana.
Viši američki, britanski i ukrajinski zvaničnici su za Si-En-En izjavili da smatraju da je Rusija prikupila ljudsku snagu i resurse kako bi ostvarila značajne dobitke, što je posledica političkog pritiska iz Kremlja.
Međutim, postavlja se pitanje šta će biti naredni korak za Kremlj ako se dogodi da, ni posle mobilizacije dodatnih 300.000 ljudi, najavljivana ofanziva ne bude uspešna.
Ako je ponašanje u prošlosti najbolji predskazatelj budućeg ponašanja, Putin će udvostručiti odlučnost.
Moglo bi da dođe do (nenajavljene) nove mobilizacije, udvostručavanja raketnih napada usmerenih na paralisanje ukrajinske infrastrukture, pa čak i do pokušaja da se konflikt proširi.
SAD su izrazile zabrinutost zbog onoga što vide kao pokušaje Rusije da destabilizuje Moldaviju na južnoj strani Ukrajine, što su optužbe koje je Moskva odbacila.
U septembru je Putin upozorio da će „u slučaju opasnosti po teritorijalni integritet zemlje i u cilju odbrane Rusije i ruskog naroda, Moskva upotrebiti sve oružane sisteme koji su joj dostupni“, naglasivši da to „nije blef“.
Rusija smatra Melitopolj i najveći deo južne Ukrajine svojom terotorijom posle lažnih referenduma prošle godine.
Ali Ukrajini će biti potrebno vreme da asimiluje tenkove, borbena vozila i drugo oružje kako bi se probila kroz ruske linije, koje su dublje i gušće nego pre nekoliko meseci.
Moguće je, čak i verovatno, da će se posle naleta besa ovog proleća konflikt primiriti u tinjajuće nasilje, uz malo izmena u osvojenim delovima terena usled nemilosrdnog iscrpljivanja i velikih žrtava.
„Naši neprijatelji će nestati, poput rose na suncu“, sanjaju Ukrajinci u svojoj nacionalnoj himni, ali teško da će do biti u 2023. godini, zaključuje Si-En-En.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
