Naslednik kancelarke pod znakom pitanja

Zapravo, kako se politička karijera Merkelove bliži kraju (mandat joj ističe u oktobru 2021), tako joj raste popularnost.

Rejting nemačke liderke je sa više od 55 odsto od pre godinu dana poslednjih meseci skočio na preko sedamdeset odsto, uglavnom zahvaljujući načinu na koji se bori s krizom izazvanom epidemijom virusa korone.

I dok, kako piše politico.eu, ona u ljubavi koju Nemačka očito oseća prema njoj može da pronađe neku vrstu utehe, to može da zakomplikuje život njenim potencijalnim naslednicima, budući da su svi u njenoj senci.

Zato je odgovor na pitanje ko će voditi Nemačku za godinu dana najneizvesniji u poslednjih nekoliko decenija.

Nemačka ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer (poznata kao AKK), inače izabranica Angele Merkel za njenu naslednicu, povukla se u februaru iz trke za tu poziciju, pošto je zaključila da ne uživa dovoljno podrške svojih demohrišćana (CDU).

Njena odluka je pokrenula novu trku za funkciju lidera CDU, koju je AKK preuzela od Merkelove krajem 2017. Iako je aktuelna trka zapravo prvenstveno trka za lidera partije, očekivalo se da pobednik postane i kandidat CDU za kancelara 2021.

Tako je, međutim, bilo do epidemije. Virus korona nije samo prisilio partiju da odloži tu odluku do kraja godine, već je i uneo haos u stranačke izbore, izazvavši sumnju u podesnost pojedinih kandidata, naročito favorita.

Ispostavilo se da je Armin Lašet, premijer pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, u prednosti u odnosu na ostale kandidate nakon povlačenja Kramp-Karenbauer.

Lašet, koji predvodi najnaseljeniju nemačku državu, poznat je po umerenim stavovima i dugo je uživao reputaciju predanog Evropljanina koji tečno govori francuski.

Iako nije bio mnogo poznat među Nemcima, oni koji ga poznaju su o njemu imali pozitivno mišljenje, piše politico.eu.

To se, međutim, promenilo s pojavom virusa korona. Zbog Lašetove reakcije na pandemiju, njegova sposobnost rasuđivanja je dovedena u pitanje.

Dok je Severna Rajna-Vestfalija bila među najteže pogođenim nemačkim regionima, on je oklevao sa uvođenjem restrikcija stanovništvu.

Iako je na kraju postupao kao druge države koje su zatvorile restorane, barove i većinu prodavnica, bio je takođe među prvima koji je zahtevao ukidanje mera.

Kritičari Lašeta tvrde da toliko loše upravlja pandemijom da takoreći sam sebe diskvalifikuje iz trke za naslednika.

Ni ostali kandidati, piše portal, ne uživaju naročitu popularnost u nemačkoj javnosti, kao što je slučaj i sa Norbertom Retgenom, još jednim umerenjakom koji je na čelu Spoljnopolitičkog odbora nemačkog parlamenta, i Fridrihom Mercom, konzervativcem i advokatom specijalizovanim za korporativno pravo.

Tu je i ministar zdravlja Jens Špan koji se 2017. kandidovao protiv Kramp-Karenbauer i Merca i izgubio.

Sve to otvara vrata Markusu Zederu (53), premijeru Bavarske i lideru Hrišćanske socijalne unije (CSU), sestrinske partije CDU.

Dve stranke čine parlamentarnu grupu i tradicionalno, kao Unija, imenuju jednog kandidata za kancelara.

Za razliku od Lašeta, Zederu je popularnost skočila tokom krize. Rukovodstvo stranke je preuzeo prošle godine i odmah zainteresovao desni centar.

Bavarska je inače država s najviše zaraženih kovidom 19, a Zeder je preduzeo odlučne korake da stavi pandemiju pod kontrolu.

Njegov rejting je gotovo 90 odsto u Bavarskoj, gde se dominacija CSU često u šali poredi sa popularnošću vladajuće partije u Severnoj Koreji.

U ostalom delu Nemačke je na drugom mestu, zaostajući samo za Merkelovom.

Među perspektivnim konzervativnim kandidatima za kancelara, Zeder je u priličnoj prednosti.

Nedavno sprovedena anketa pokazuje da ga gotovo dve trećine Nemaca smatra odgovarajućim kancelarom, što je porast popularnosti u odnosu na samo 30 odsto koliko je bila u martu.

Merc je na drugom mestu sa 31 odsto, a za njim slede Lašet i Retgen.