Nastavljaju se borbe u Nagorno-Karabahu, nova ofanziva Azerbejdžana

Od nedelje se sukobljavaju snage u enklavi Nagorno-Karabah koje politički, vojno i ekonomski podržava Jermenija, i snage Azerbejdžana u najtežim borbama od 2016. godine.

„Jermenske snage odgovorile su na azerbejdžansku ofanzivu u više sektora na liniji fronta i neprijatelj je pretrpeo znatne gubitke u ljudstvu“, saopštilo je danas jermensko ministarstvo odbrane.

Azerbejdžan je sproveo velike artiljerijske napade na jermenske položaje i prirema se za novi napad, napisao je na Fejsbuku portparol ministarstva Artstrun Hohvanisijan.

Sa druge strane, azerbejdžansko ministarstvo odbrane navodi da je odgovorilo „na jermenski pokušaj kontranapada u nastojanju da povrati izgubljene položaje“ u Nagorno-Karabahu i dodaje da su se „žestoke borbe“ vodile tokom noći.

„Jutros su azerbejdžanske snage nastavile ofanzivu na grad Fizuli, uništile četiri neprijateljska tenka, jedno oklopno vozilo i ubile deset vojnika“, navelo je azerbejdžansko ministarstvo odbrane.

Ministarstvo odbrane Jermenije je saopštilo da se civilni autobus zapalio u gradu Vardenisu, na granici sa Azerbejdžanom, ali udaljenom od Nagorno Karabaha, kada ga je pogodila azerska bespilotna letelica, ali da u incidentu, prema svemu sudeći, niko nije povređen.

Tvrdi se da su azerbejdžanske snage otvorile vatru na jermenske jedinice u Vardenisu, ali da je situacija na granici “relativno mirna”.

Ministarstvo odbrane Azerbejdžana je navelo da je jermenska armija otvorila artiljerijsku vatru iz Vardenisa na oblast Daškezan, što je Jermenija demantovala.

Zvanični bilans borbi do danas je 95 poginulih, među kojima 11 civila, devet u Azerbejdžanu i dva sa jermenske strane. Pravi bilans bi mogao da bude teži, a obe strane tvrde da su ubile stotine neprijateljskih vojnika.

Iz Bakua su danas izneli tvrdnju da je poginula devetogodišnja devojćica, dok su njena majka i brat ranjeni u artiljerijskoj paljbi.

Jermenija i Azerbejdžan se decenijama bore oko Nagorno-Karabaha, oblasti s većinskim jermenskim stanovništvom koja je tokom sovjetske ere pripojena Azerbejdžanu.

U sukobima za kontrolu nad Nagorno-Karabahom između 1988. i 1994. poginulo je 30.000 ljudi, a više stotina hiljada je izbeglo.

Primirje je potpisano 1994. godine, ali se Baku i Jerevan nisu dogovorili o pravnom statusu sporne oblasti koja je i dalje zvanično u sastavu Azerbejdžana. Od tada povremeno izbijaju sukobi u toj oblasti koja se nalazi između Irana, Rusije i Turske.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je u telefonskim razgovorima sa liderima sukobljenih strana pozvala na prekid vatre, izjavio je danas portparol vlade u Berlinu Štefen Zajber

Hitna sednica Saveta bezbednosti UN o oblasti Nagorno-Karabah gde su u toku sukobi jermenskih i azerbejdžanskih snaga bezbednosti, biće održana danas na zahtev evropskih zemalja.

Otvoreni rat između Jerevana i Bakua bi mogao da destabilizuje južni Kavkaz posebno ukoliko bi intervenisale regionalne snage Turske i Rusije.