CNN analizira borbenu gotovost Evrope: Da li je NATO spreman za rat?

Više od dve godine kasnije, u toku je još jedna smena, nekada nezamisliva – regrutacija, piše CNN.

Nekoliko evropskih nacija ponovo je uvelo ili proširilo obaveznu vojnu službu usred sve veće pretnje Moskve, što je deo niza politika usmerenih na jačanje odbrane koja će verovatno biti dodatno pojačana.

„Dolazimo do spoznaje da ćemo možda morati da prilagodimo način na koji se mobilišemo za rat i prilagodimo način na koji proizvodimo vojnu opremu i regrutujemo i obučavamo osoblje“, rekao je Robert Hamilton, šef istraživanja Evroazije u Institutu za spoljnu politiku koji je služio kao oficir američke vojske 30 godina.

„Tragično je tačno da smo ovde, 2024. godine, i da se borimo sa pitanjima kako da mobilišemo milione ljudi da potencijalno budu bačeni u mlin za meso, ali ovde nas je Rusija stavila“, rekao je on.

Rizici za veći rat u Evropi rastu nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin „konačno pribegao otvorenom sukobu“ u Ukrajini, želeći da „ponovo stvori sovjetsku imperiju“, rekao je general Vesli Klark koji je služio kao Vrhovni komandant NATO saveza za Evropu.

„Dakle, sada imamo rat u Evropi za koji nikada nismo mislili da ćemo ga ponovo videti“, rekao je Klark, koji je predvodio snage NATO-a tokom rata na Kosovu.

„Nejasno je da li se radi o novom hladnom ratu ili o novom vrućem ratu“, nastavio je on, ali „to je vrlo neposredno upozorenje NATO-u da moramo da obnovimo našu odbranu“.

Ti napori uključuju regrutaciju, kaže on.

Povratak vojnog roka naglašava novu realnost

Određeni broj evropskih zemalja obustavio je obavezno služenje vojnog roka nakon završetka Hladnog rata, ali nekoliko nacija – posebno u Skandinaviji i Baltiku – ponovo su uveli tu obavezu poslednjih godina, uglavnom zbog ruske pretnje.

Neprijavljivanje može dovesti do novčanih kazni ili čak zatvora u nekim zemljama.

Letonija je poslednja koja je sprovela regrutaciju. Obavezno služenje vojnog roka ponovo je uvedeno 1. januara ove godine, nakon što je ukinuto 2006. godine.

Muškarcima će biti upućen poziv u roku od 12 meseci od navršenih 18 godina, odnosno diplomiranja za one koji su još u sistemu obrazovanja.

„U početku je bilo dosta opiranja“, rekao je Arturs Pilacis, 20-godišnji student. On tek treba da ide na regrutaciju, ali je dobrovoljno otišao na jednomesečni vojni kurs.

Ali na kraju, „potreba za državnom odbrambenom službom je bila jasna“, rekao je on.

„Nije postojala opcija u kojoj bismo mogli da stojimo po strani i mislimo da će se stvari odvijati kao što su bile ranije zbog ničim izazvane agresije u Ukrajini“.

Norveška je u aprilu predstavila ambiciozan dugoročni plan koji će skoro udvostručiti državni budžet za odbranu i dodati više od 20.000 regrutovanih vojnika, zaposlenih i rezervista u oružane snage.

„Potrebna nam je odbrana koja odgovara svrsi u novonastajućem bezbednosnom okruženju“, rekao je premijer Jonas Gahr Støre.

Regrutacija u Norveškoj je obavezna i ona je 2015. godine postala prva članica NATO odbrambenog saveza koja je regrutovala i muškarce i žene pod jednakim uslovima.

Student ekonomije Jens Bartnes, 26, završio je vojnu obuku sa 19 godina.

„Srećan sam što sam to uradio, naučio sam mnogo toga iz te godine što inače ne bih naučio – o sebi, o svojim fizičkim i mentalnim ograničenjima i sposobnosti pretpostavljam, ali i o timskom radu. To je sasvim drugačiji način života“, rekao je on.

„Voljan sam da se borim za svoju zemlju ako bude potrebno, jer verujem u vrednosti na kojima je izgrađeno norveško društvo i verujem da su vrednosti uključenosti i jednakosti i demokratije vredne borbe“, dodao je Bartnes.

Maks Henrik Arvidson, 25, je regrutovan u norvešku vojsku na godinu dana između 2019. i 2020. Kao i Bartnes, on vidi vojnu službu kao suštinsku dužnost.

„Znam da jedini način na koji možemo da se suprotstavimo sve većoj ruskoj agresiji je da nastavimo da snabdevamo Ukrajinu oružjem i pomoći, dok budemo jaki zajedno sa NATO-om u celini i Evropskom unijom.

„Velika mentalna promena“

Debate o regrutaciji vode se i u drugim evropskim zemljama koje to trenutno ne zahtevaju.

U Velikoj Britaniji, konzervativci su izneli ideju o vojnoj službi u svojoj predizbornoj kampanji.

Ali možda najiznenađujući preobražaj je u toku u Nemačkoj, koja je od kraja Drugog svetskog rata imala averziju prema militarizaciji.

U još jednom prvom od Hladnog rata, Nemačka je ove godine ažurirala svoj plan u slučaju da izbije sukob u Evropi, a ministar odbrane Boris Pistorijus je u junu izneo predlog za novo dobrovoljno služenje vojnog roka.

„Moramo biti spremni za rat do 2029. godine“, rekao je on.

„Vidimo kako debata sada besni. I to je prvi korak“, rekao je Šon Monagan, gostujući saradnik u Programu za Evropu, Rusiju i Evroaziju u Centru za strateške i međunarodne studije.

„Ovo se ne dešava preko noći, to je veliki mentalni pomak.“

Nisu svi spremni da odgovore na poziv. U Litvaniji, na primer, mišljenja o vojnoj službi među studentima se razlikuju, rekao je Paulius Vaitiekus, predsednik Nacionalne studentske unije Litvanije.

Otkako je zemlja ponovo uvela obaveznu vojnu službu 2015. godine zbog „promenjene geopolitičke situacije“, oko 3.500 do 4.000 Litvanaca starosti između 18 i 26 godina biva regrutovano svake godine na period od devet meseci.

Došlo je do „promena u načinu razmišljanja mladih ka aktivnijem, iako ne nužno kroz regrutovanje“, dodao je on.

Pošto regrutacija ostaje nepopularna tema u nekim zemljama, NATO se bori da ispuni svoj novi cilj da 300.000 ljudi bude spremno za aktiviranje u roku od mesec dana i još pola miliona na raspolaganju u roku od šest meseci, rekao je Monagan.

„Dok je NATO izjavio da je već ispunio taj cilj, EU je rekla da će se njene članice boriti. NATO se oslanja na američke snage da bi ispunio svoj cilj.

Evropski saveznici treba da pronađu nove načine za generisanje osoblja. Ovde se nešto mora dati“, rekao je on.

Drugi problem je što bi taj cilj omogućio NATO-u da se bori samo u relativno kratkom sukobu do šest meseci, dodao je Monagan.

Modeli velikih strateških rezervnih snaga

Moguće rešenje je okretnija, modernija vojska.

Jedna od najnovijih članica NATO-a, Finska, ima kapacitet da aktivira više od 900.000 rezervista, sa 280.000 vojnog osoblja koje je spremno da odmah odgovori ako je potrebno.

Međutim, u vreme mira, finske odbrambene snage zapošljavaju samo oko 13.000 ljudi, uključujući civilno osoblje.

„Finska je dobar primer“ jer se njene rezervne snage mogu integrisati u veoma male aktivne snage, rekao je Hamilton iz Instituta za spoljnu politiku.

Istorijski gledano, objasnio je, Finska je bila „uklesana“ između NATO-a i Sovjetskog Saveza, nije bila usklađena ni sa jednim, tako da je bila u stanju da se sama brani.

Norveška i Švedska, najnovija članica NATO-a, imaju slične modele, i obe imaju značajan broj rezervista, iako ne toliko kao Finska.

Švedska, gde je regrutacija sada takođe rodno neutralna, pozvala je oko 7.000 osoba 2024. godine.

Broj će porasti na 8.000 2025. godine, prema namerama švedskih oružanih snaga.

Od početka rata u Ukrajini, „ono što vidimo je da su se i znanje i stav promenili“, rekla je ona.

Švedska ima regrutaciju od 1901. godine, tako da je to na neki način zaista deo naše kulture“, rekla je Marinet Nih Radebo, menadžerka za komunikacije u agenciji koja pomaže u testiranju regruta i podnosi izveštaje Ministarstvu odbrane.

„Kada je regrutacija ponovo aktivirana, u početku smo rekli da je regrutacija dobra za vašu biografiju, na primer za konkurisanje za novi posao“, rekla je Radebo.

Da li je NATO spreman za rat?

NATO alijansa je revidirala svoju strategiju i jačala kapacitete tokom protekle decenije kao odgovor na rastuću pretnju iz Moskve.

Puni napad Rusije na Ukrajinu 2022. godine, koji je usledio nakon njene podrške proruskim separatistima u istočnoj Ukrajini i nezakonite aneksije Krima 2014. godine, neizbežno je podstakao saveznike da preispitaju da li su spremni za rat i ojačaju svoju odbranu.

„Od 2014. NATO je prošao kroz najznačajniju transformaciju u našoj kolektivnoj odbrani u jednoj generaciji“, rekao je portparol NATO-a Farah Dahlalah za CNN.

„Postavili smo najsveobuhvatnije planove odbrane od Hladnog rata, sa trenutno više od 500.000 vojnika u visokoj pripravnosti.

Ali postoje pozivi saveznicima da povećaju svoje sposobnosti dalje i brže“.

Dok su saveznici iz NATO-a „definitivno spremni da se bore još večeras“, još uvek postoji pitanje da li su spremni za dugotrajan rat kao što je onaj u Ukrajini, rekao je Monagan, ističući da još treba da se uradi u brojnim oblastima.

To uključuje industrijske kapacitete, izdatke za odbranu i otpornost društva – gde bi se pojavilo pitanje regrutacije.

Način na koji se vojno osoblje regrutuje i obučava je odluka za pojedine nacije, rekao je Dahlalah, dodajući: „Oko trećina članica NATO-a ima neki oblik obaveznog služenja vojnog roka“.

„Neki saveznici odmeravaju regrutaciju. Međutim, mi kao alijansa ne propisujemo obaveznu vojnu službu“, rekao je Daklalah.

„Važno je da saveznici i dalje imaju sposobne oružane snage da zaštite našu teritoriju i naše stanovništvo“.

Pored borbi u Ukrajini, Rusija je pokrenula i hibridni rat širom Evrope, kažu stručnjaci, koji uključuje napade na infrastrukturu, sajber napade, dezinformacije, sabotaže, mešanje u izbore i oružavanje migracije.

„To je samo postalo agresivnije“, rekao je Monagan. „Sve to znači da se saveznici u NATO-u suočavaju sa sasvim drugačijom geopolitičkom situacijom nego u poslednjih nekoliko decenija“.

Situaciju bi mogli dodatno zakomplikovati predsednički izbori u SAD u novembru.

Stvari će izgledati sasvim drugačije ako se bivši predsednik Donald Tramp – koji je rekao da će ohrabriti Rusiju da radi „šta dođavola žele“ bilo kojoj zemlji NATO-a koja ne ispunjava smernice bloka za odbranu – vrati u Belu kuću.

„Mislim da među vojnim liderima NATO-a postoji veoma dobro razumevanje da moraju da sarađuju i postoji želja da se to uradi“, rekao je Klark.

„Mislim da će mladi ljudi u Evropi i SAD shvatiti da ova generacija, kao i generacija koja se borila u Drugom svetskom ratu, nije tražila da bude ‘najveća generacija’, već su okolnosti stavili taj teret na njih“, rekao je Klark.