„NATO dobija veću kontrolu nad Baltičkim morem“: Šta Švedskoj donosi članstvo u Alijansu?

Nakon što je podnet zahtev za pridruživanje u maju 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu, povremeno se činilo da bi Stokholm mogao ostati beskrajno u čekaonici, ukazuje Gardijan u analizi.

Dok je Finska, koja je podnela zahtev za pridruživanje alijansi u isto vreme kada i njen sused, postala članica rekordnom brzinom prošlog aprila, Švedska je zaglavila u diplomatskom klancu.

Prošlog leta serija spaljivanja Kur’ana u Švedskoj rasplamsala je veze sa Turskom, zbog čega je „da“ iz Ankare izgledalo malo verovatno, a ponekad i nezamislivo.

Potom je u septembru, vlada Viktora Orbana započela javni rat reči sa Švedskom zbog kritika mađarske demokratije i nastave u švedskim školama.

Krajem prošlog meseca, nakon što je turski parlament dao zeleno svetlo Švedskoj, mađarski premijer je i dalje insistirao na pregovorima u javnom pismu svom švedskom kolegi Ulfu Kristerssonu.

Sada je sve to istorija.

Skoro dvogodišnja igra čekanja završena je prošle nedelje kada je mađarska vladajuća partija Fides najavila da će to pitanje biti pokrenuto u parlamentu.

U ponedeljak je mađarski parlament konačno glasao za članstvo te skandinavske zemlje.

Moglo bi biti pitanje dana kada će se švedska zastava vijoriti ispred NATO štaba u Briselu. Ali šta će to značiti za Švedsku i širi svet?

Za NATO, to daje alijansi pristup teritoriji Švedske i pretvara Baltik u „Nato more“ okruženo zemljama članicama.

Ema Rosengren, istraživačica na Švedskom institutu za međunarodne poslove, rekla je da će Švedska verovatno služiti kao logističko središte za planiranje odbrane, „uključujući transport osoblja i materijala na zamišljeni budući ratni front“.

A šta je sa Švedskom?

Zemlja se mesecima pripremala za ovaj trenutak, ponašajući se skoro kao da je već punopravna članica NATO-a. Potpisala je sporazum sa SAD dajući puni pristup 17 svojih vojnih baza, započela svoju integraciju u NATO i čak objavila planove za slanje snaga u Letoniju.

Za istorijski neutralnu zemlju, to označava dramatičnu promenu nacionalnog identiteta. Kristerson je u januaru upozorio Šveđane – navikle da sebe vide kao miroljubivu naciju – da se pripreme za mogućnost rata i zemlja je ponovo pokrenula obaveznu građansku dužnost, oblik nacionalne službe koji je ukinut nakon hladnog rata.

Mali deo stanovništva biće pozvan na služenje vojnog roka protiv svoje volje. Članstvo u NATO-u takođe znači povećanu potrošnju za odbranu.

Za glasače socijaldemokrata ovaj potez će označiti posebno upečatljiv odmak. Ideja o članstvu u NATO-u se dugo smatrala nezamislivom u stranci, a bivši ministar odbrane Peter Hultkvist je u jesen 2021. izjavio da može „garantovati“ da nikada neće učestvovati u procesu pridruživanja NATO-u.

Samo nekoliko meseci kasnije, pošto je ruska invazija dovela do dramatične promene u javnom mnjenju i među političkim partijama, liderka socijaldemokrata, tadašnja premijerka Magdalena Anderson, krenula je u proces članstva Švedske.

Magnus Hjort, generalni direktor švedske agencije za psihološku odbranu, opisao je to kao istorijski trenutak za zemlju.

Robert Dalsjo, direktor istraživanja u Švedskoj agenciji za odbrambena istraživanja kaže da je ovaj korak deo nečeg mnogo većeg, jer se njime okončava švedski „dugi oproštaj od neutralnosti“ – proces koji je započeo na kraju hladnog rata kada je odbacila etiketu i podnela zahtev za članstvo u EU.

Za Kristersona, umerenog lidera švedske vladajuće koalicije desnog centra, nad kojim visi pitanje NATO-a od kada je postao premijer u oktobru 2022, biće to veliko olakšanje.

S obzirom na to da se njegova stranka suočava sa relativno niskim rejtingom u anketama to ga stavlja snažnije na svetsku scenu kao ključnog igrača u novoj nordijskoj bazi moći.

A uklanjanje NATO-a sa liste obaveza bilo je ključni prioritet za njegovu vladu, ostavljajući više vremena za domaća pitanja.