Zašto NATO jača istočno krilo u Evropi dok pogledi sveta skreću na Bliski istok?

Litvanija, Poljska i druge zemlje NATO-a bliske Rusiji i Belorusiji jačaju odbranu i što uključuje zaštitu spornog Suvalki jaza, rekao je za Newsweek ministar odbrane Litvanije Arvidas Anušauskas.

Mali pojas zemlje u blizini poljsko-litvanske granice koji povezuje Belorusiju sa ruskom eksklavom Kalinjingradom, Suvalki jaz predstavlja stalnu zabrinutost u istočnoj Evropi.

Pošto su Poljska i Litvanija čvrsti saveznici Ukrajine i Belorusija koja čvrsto stoji uz Rusiju Suvalki jaz se povremeno opisivao kao slaba tačka NATO-a i najutvrđenija granica Alijanse.

„Zajedno sa našim saveznicima stvaramo skup sposobnosti i planova za odbranu svakog pedlja teritorije NATO-a“, rekao je Anušauskas. Litvanija ulaže u svoje oružane snage i snabdevanje i prisustvo NATO-a blizu jaza, dodao je on, iako će strateški važan pojas zemlje „ostati osnovni izazov“.

„Geografski gledano, baltičke države ostaju kao najizloženija od ukupne teritorije NATO-a, što zahteva posebne mere za obezbeđivanje kredibilnog odvraćanja i odbrane“, objasnio je Anušauskas.

Rusija je koristila Belorusiju kao odskočnu dasku za invaziju na Ukrajinu pre 20 meseci, i ponovo je rasplamsala strahove u vezi sa Suvalki jazom ranije ove godine kada su se prognani Vagnerovi plaćenici masovno preselili u beloruske baze blizu nje.

Usred pojačanih tenzija oko Belorusije, Poljske i Litvanije, ruski poslanik je za državnu televiziju rekao da bi Vagnerove snage mogle da budu u Belorusiji kako bi zauzele jaz u Suvalki.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko je sredinom jula je kazao da Vagnerovi plaćenici koji stižu i treniraju u Belorusiji nakon što su napustili Rusiju žude da krenu „na zapad“ ka granici zemlje sa Poljskom.

Poljska je brzo povećala svoje vojno prisustvo blizu jaza, a ministar odbrane Poljske Mariuš Blaščak, izjavio je: „Nama je stalo do bezbednosti istočnog krila!“ Ministarstvo odbrane Litvanije je takođe izjavilo za Newswek krajem jula da „aktivno prati“ aktivnosti ruskih plaćenika oko jaza Suvalki.

Glavna zabrinutost za baltičke nacije je da bi Rusija mogla da izvede neki oblik vojnog upada u NATO preko jaza iz Belorusije, ukopavajući se u Evropu preko pojasa zemlje na putu za Kalinjingrad.

„To olakšava moguće kopnene rute za trupe NATO-a između centralne Evrope i baltičkih država“, rekao je Anušauskas. S obzirom da je Belorusija „u osnovi integrisana u rusko vojno planiranje“, kako je rekao Anušauskas, nije teško videti kako bi Moskva mogla da prebaci veliki broj svojih trupa kroz nju u srce NATO-a, dok ima mogućnost da ih snabdeva preko luke u Kalinjingradu.

Svaki upad ove vrste na zemlju NATO-a verovatno bi izazvao kolektivni, odlučan odgovor prema članu 5 alijanse, koji napad na članicu smatra napadom na sve druge države članice. Ali uprkos zabrinutosti vlada NATO-a Kremlj nije sklon tome, ne samo zbog pažnje NATO-a na toj teritoriji, kažu zapadni eksperti.

„Zbunjujuće je“ smatrati da je Suvlaki jaz sada značajna moguća tačka paljenja i veoma je teško videti kako bi Rusija mogla ili želela da izvede takav napad na NATO, kaže Keir Giles, viši konsultant za Rusiju i Evroaziju u istraživačkom centru Chatham House.

Za sada, Rusija nema ni nameru ni sposobnost da izvrši takav napad na NATO, slaže se i Emili Feris, naučna saradnica specijalizovana za Rusiju u istraživačkom centru Rojal United Services Institute (RUSI) sa sedištem u Londonu.

„Sasvim je nerealno“ zamisliti da bi Rusija mogla da pokrene kopnenu operaciju u Gapu dok vodi rat u Ukrajini, rekla je ona za Newseeek.

„Ruske trupe su trenutno toliko upletene u istočnu Ukrajinu, ali je veoma teško videti gde bi uopšte imalo prostora da razmisle o kopnenom napadu na drugu zemlju“, rekla je ona. To bi bila „objava rata Evropi“ koju Moskva pokazuje sve znake da želi da izbegne, nastavila je ona.

I dok Kalinjingrad i tamošnje baltičke ruske baze mogu biti „inherentno ranjivi“, to je uravnoteženo značajnim ruskim vojnim prisustvom i raketnim sistemima koji se tamo nalaze, dodala je ona.

„Mislim da je ideja o napadu na državu NATO-a crvena linija — čak i za Moskvu“, rekao je Feris.

Vagnerove trupe koje su se nazirale na istočnom krilu alijanse povukle su se kao pretnja poslednjih nedelja, Izveštaji sugerišu da su njihove beloruske baze demontirane i da su se mnogi borci vratili u Ukrajinu.

Ali geografija se nije promenila, a zemlje NATO-a ne zaboravljaju „provokacija sa strane Kalinjingradske oblasti i Belorusije“ koje opisuje Anušauskas.

Vagnerove formacije su možda izbledele, ali Litvanija pamti „organizovane migracione talase“ i „povećanu taktičku nuklearnu pretnju“ u poslednje dve godine, rekao je on.