NATO je srećan zbog partnerstva sa Srbijom

Žuno odbacuje prognoze o budućim konfliktima kakvu je predstavljalo istraživanje američke agencije Blumberg s kraja prošle godine, prema kojem će se „sledeći sukob“ NATO i Rusije odigrati na prostoru Balkana.

– To su spekulacije o budućim konfliktima i ja o njima ne želim da spekulišem – kaže general-pukovnik Žuno.

* Na upozorenja da Srbija trpi sve veće pritiske kako bi napustila vojnu neutralnost i pristupila NATO, zvaničnici Alijanse u više navrata su odgovorili da naša zemlja sama odlučuje o ovakvim potezima i da neće biti nikakvih uslovljavanja da se pristupi Savezu, ni u okviru pristupanja EU. Ipak, ako Srbija ostane neutralna, koje su faktičke posledice toga, šta gubi time što neće biti članica Saveza?

– Na Srbiji je da odluči hoće li da se učlani u alijansu ili ne. Trenutno je veoma jasno da Srbija nije zainteresovana da se pridruži NATO. Mi to u potpunosti poštujemo, kao i činjenicu da Srbija želi da bude vojno neutralna zemlja. To nas ne sprečava da sarađujemo kroz partnerske programe i aktivnosti, a njih ima ih na stotine. I sa drugim zemljama koje nisu članice imamo vrlo tesne odnose – sa Austrijom, Švajcarskom, Irskom, Švedskom, Finskom – da pomenem samo neke. Usredsređeni smo na jačanje partnerstva koje imamo sa Srbijom. Veoma smo srećni zbog entuzijazma koji Srbija pokazuje u partnerstvu sa NATO.

* Da li je Srbija na gubitku zato što nije članica?

– Mi to ne vidimo kao situaciju u kojoj neko gubi, a neko dobija. Vidimo kao unapređenje trenutnog partnerstva i na tome radimo od 2006. Iz godine u godinu to partnerstvo se osnaživalo i veoma smo srećni zbog sadašnje situacije.

* U Srbiji i dalje postoji većinski otpor stanovništva prema bilo kakvom vidu saradnje sa NATO. U kolikoj je meri to važno predstavnicima Alijanse na ovim prostorima i koliko se to uzima u obzir prilikom donošenja odluka o daljim potezima u celom regionu?

– Neka zemlja ne mora biti članica da bismo s njom sarađivali. Daću konkretan primer – prošle jeseni u Srbiji je održana vežba hitnog postupanja u krizama sa 2.000 učesnika. To je bilo na korist obe strane. Bila je to najveća vežba koja za cilj ima obuku za pružanje pomoći civilnom stanovništvu pogođenom nekom vrstom prirodne katastrofe. Dakle, saradnja se odigrava veoma dobro.

* Nakon potpisivanja „istorijskog sporazuma“ sa Grčkom, Severna Makedonija je otpočela proces pristupanja Alijansi, a Srbija ostaje „usamljeno ostrvo“, kako pišu domaći mediji, okruženo državama članicama Saveza. Kako bi to moglo da utiče na odnose snaga na Zapadnom Balkanu?

– Proširenje NATO je bilo uspeh. Kada neka zemlja postane članica to joj pomaže u smislu stabilnosti, bezbednosti, demokratije, stvaranju prosperiteta – ako je to u koordinaciji sa pristupanjem Evropskoj uniji. Članstvo je dakle, ogromna dodatna vrednost za neke zemlje. Ali, ponavljam, to su odluke koje donose države, a Srbija je veoma jasna da nije zainteresovana za pridruživanje i da želi da bude vojno neutralna, što poštujemo.

* Odluka kosovskih vlasti o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku Kosova krajem prošle godine ocenjena je od zvaničnika NATO kao „odluka koja dolazi u pogrešnom trenutku“, nakon toga su se dodatno zaoštrili odnosi Beograda i Prištine. Možete li da procenite kako bi situacija dalje mogla da se razvija i da li će NATO preduzimati neke konkretnije korake na Kosovu?

– Posle najave transformacije KBS u oružane snage, NATO preispituje svoj nivo angažovanja sa KBS. To znači da se mandat KFOR-a neće menjati kada je reč o stvaranju sigurnog i bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice i etnicitete na Kosovu. Radiće u okviru mandata Ujedinjenih nacija i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN dok se situacija značajno ne poboljša.

* Dugo su se lomila diplomatska koplja Zapada i Rusije oko statusa srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu. Zagovornici ideje da centar dobije diplomatski status poredili su ga sa statusom NATO vojnika u Srbiji, ali čini se da je ova tema ostavljena po strani. Da li Zapad i NATO to posmatraju kao pobedu?

– Dati diplomatski status građanima druge zemlje je isključivo suverena odluka pojedinih zemalja. Ne bih komentarisao odluke Srbije da odobri ili ne odobri davanje takvog statusa građanima drugih zemalja.