NATO manevri: Da li su budućnost dronovi ili avioni?

Manevri NATO „Air Defender 2023“ koji su u toku su multinacionalna smotra vazdušnih snaga zapadne alijanse.

Cilj je da se poboljša koordinirana odbrana evroatlantskog prostora, a oni su i svojevrsna mera odvraćanja od potencijalnih agresora, npr. Rusije.

Ta simulacija rata na velikim visinama u koju je uloženo veoma mnogo resursa i koja objedinjuje čitav niz skupih i sofisticiranih sistema za izvođenje složenih operacija u vazduhu, veoma odudara od stvarnog rata koji se odvija samo nekoliko kopnenih granica istočnije.

Sukobljene vojske u Ukrajini koriste male i jeftine bespilotne letelice, opremaju ih granatama i tako gađaju neprijateljske snage.

To donekle podseća na Prvi svetski rat, kada su piloti ručno bacali bombe na neprijatelje iz kabina svojih dvokrilaca.

Naravno, u Ukrajini ima i drugih dronova, npr. onih u samoubilačkim misijama, koji se teško obaraju i sa zemlje i iz vazduha.

„Ovaj rat je takav kakav je, jer nijedna strana ne može da uspostavi nadmoć u vazduhu“, ocenjuje za DW Torben Šic, stručnjak za pitanja bezbednosti i odbrane pri Nemačkom savetu za spoljne odnose (DGAP).

Rat u Ukrajini – primer za sukobe budućnosti?

Vazdušne snage Ukrajine u početku su bile male i sa zastarelom opremom, a protivvazdušna odbrana oslanjala se na oružje koje su njeni partneri bili spremni da joj isporuče.

Rusko vazduhoplovstvo na papiru je delovalo zastrašujuće, ali nije uspelo da maksimalno iskoristi svoju tehničku i brojčanu prednost.

Rusija doduše još uvek može izdaleka da gađa projektilima velike brzine, ali obe strane su pribegle rešenjima koja više deluju kao improvizovana.

U svakom slučaju, rat u Ukrajini tera ratne planere na Zapadu da se zapitaju koliko on zaista odražava budućnost sukoba.

Pitanje je, drugim rečima, kako izbeći scenario u kojem se vrhunska obuka i tehnologija dovode u pitanje zbog gomile lako dostupnih niskoletećih objekata – a da se i ne spominju kibernetički napadi i elektronsko ometanje.

Ogromna nadmoć u vazduhu ključna je u ratnoj strategiji SAD i njenih saveznika i ona im je do sada uvek bila gotovo zagarantovana, jer je njihovim suparnicima nedostajala napredna protivvazdušna odbrana i vrhunski avioni s dobro obučenim pilotima.

Takve vrste dominacije u nekom budućem sukobu možda i neće biti. „Pravi protivnik“ bi mogao da se meri s NATO-opremom i njegovim operacijama, kaže Šic.

On smatra da je to razlog više da se „uvežbava interoperabilnost i uvežbava stacioniranje NATO-sredstava u Nemačkoj, kako bi se ovladalo procedurama“.

U suprotnom bi SAD i njeni saveznici mogli da se suoče sa tim da su njihove visokotehnološke vazdušne snage koje vrede milijarde dolara – neefikasne.

Zapad je bio nepripremljen

Portparol nemačke avijacije za DW kaže da je odbrana od bespilotnih letelica moguća na različite načine, od kratkog do velikog dometa.

Napadi na malim visinama prvenstveno su odgovornost kopnenih snaga.

Iako je bila manje efikasna nego što se očekivalo, ruska ratna doktrina izazvala je zabrinutost na Zapadu zbog neusklađenosti između pretnji i raspoloživih resursa za suočavanje s tim pretnjama.

Zato je Berlin, ubrzo nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, najavio da će pojačati sposobnosti svoje protivvazdušne odbrane, kako za teritoriju Nemačke, tako i za teritoriju Evrope.

„Nismo imali odgovarajuću, integrisanu protivvazdušnu i raketnu odbranu protiv tih pretnji“, kaže za DW general-pukovnik u penziji Ben Hodžis, koji je svojevremeno komandovao kopnenim snagama NATO u Evropi.

„Moja zabrinutost bazirala se isključivo na činjenici da smo imali veoma malo opreme“ kao što su recimo baterije sa sistemima Patriot.

„Nakon što sam video da su Rusi spremni da upotrebe oružje koje košta milione kako bi gađali stambene zgrade, pomislio sam: ’O moj Bože, stvarno nismo spremni za ozbiljan vazdušni i raketni napad’“, kaže američki general.

SAD ne mogu da vode ratove bez saveznika kao što je Nemačka, naglašava Hodžis.

Zajednički manevri zato nisu samo način da se saveznici pripreme za rat, već i da razumeju koja pravna i operativna ograničenja postoje.

Nemačka okleva sa dronovima

„To se posebno odnosi na veštačku inteligenciju i naoružane bespilotne letelice, jer nije svaka zemlja u Evropi za to spremna ili nema politiku koja to dozvoljava“, kaže general u penziji.

Nemačka tako okleva da u svoje snage uključi bespilotne letelice, posebno one naoružane. Istovremeno, njena flota borbenih aviona je zastarela.

Od najavljenih sto milijardi evra dodatnih sredstava za odbranu, više od osam milijardi izdvojeno je za kupovinu do 35 aviona F-35 američke proizvodnje koji može da nosi i nuklearno oružje.

Zagovornici tradicionalnih vazdušnih snaga tvrde da tehnologija dronova još uvek ne može da parira avionima kojima upravljaju ljudi.

Avioni su, kažu, snažniji, što im omogućava nošenje većeg tereta.

A i manje su osetljivi na razne vrste kibernetičkih napada i elektronskog ometanja, na sve ono što može da sruši dron.

Vazdušne borbene operacije sledeće generacije trebalo bi da povežu klasične letelice s pilotima i one autonomne, odnosno bespilotne letelice.

Nemačko-francuski projekat „Future Combat Air System“, pod okriljem evropskog proizvođača aviona „Erbas“, upravo to ima za cilj.

S obzirom na tempo razvoja tehnologije i razlike u borbenoj gotovosti, preporučljivo je da se „izbegava donošenje ishitrenih zaključaka za naše snage (NATO) iz prošlih i aktuelnih sukoba“, kao što su oni u Ukrajini, Siriji ili između Jermenije i Azerbejdžana, kaže za DW poručnik Torben Arnold, saradnik Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.

On smatra da borbeni avioni neće biti zastareli čak ni zbog upotrebe veštačke inteligencije u dronovima. „Bar ne za sada“, kaže Arnold.