NATO nadgleda nebo iznad Moldavije dok se tamo okupljaju lideri EU

Okupljanje 27 zemalja članica EU i 20 drugih evropskih zemalja u zamku duboko u Moldaviji, zemlji vina, samo 20 kilometara od ukrajinske teritorije, predstavlja bezbednosni i organizacioni izazov za zemlju od 2,5 miliona ljudi koja se nalazi između Ukrajine i članice NATO-a Rumunije.

Avioni NATO sistema za upozorenje i kontrolu vazduha (AVACS) nadgledaće nebo iznad mesta održavanja samita do petka, navodi se u saopštenju alijanse.

Raketni ostaci iz rata u Ukrajini pronađeni su nekoliko puta u Moldaviji otkako je Rusija izvršila invaziju pre 15 meseci.

„NATO-ov AWACS može da otkrije avione, rakete i dronove stotinama kilometara dalje, što je važna sposobnost ranog upozorenja“, rekla je portparolka NATO-a Oana Lungesku.

Dok se Kijev priprema za kontraofanzivu koristeći nedavno nabavljeno zapadno oružje kako bi pokušao da protera ruske okupatore, veći deo fokusa samita biće na Ukrajini. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je pozvan na samit.

„Prisustvo ovih lidera u našoj zemlji je jasna poruka da Moldavija nije sama, a nije ni naš sused Ukrajina, koja se već godinu i tri meseca odupire ruskoj varvarskoj invaziji“, rekla je predsednica Maja Sandu novinarima zajedno sa Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije.

Tenzije na Kosovu

EU takođe namerava da iskoristi samit za razgovor o tenzijama na severu Kosova između vladajuće albanske većine i manjinskih Srba, koje su poslednjih dana eskalirale u nasilje, što je navelo NATO da tamo rasporedi još 700 mirovnih snaga.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da je u sredu pozvao kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Slovačkoj da odigra svoju ulogu u deeskalaciji krize i da se nada da će istu poruku preneti predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću u Moldaviji.

Borelj je rekao novinarima u Kišinjevu u sredu uveče da tenzije treba smiriti. „Otišli ​​smo predaleko i nivoi nasilja kojima smo bili svedoci ranije ove nedelje moraju odmah da prestanu. U suprotnom, situacija bi mogla postati veoma opasna.“

Samit će se dotaknuti i niza strateških pitanja, od energetike do sajber bezbednosti i migracija.

Takođe pruža priliku da se razmotre druge tenzije u Evropi, uključujući one između Azerbejdžana i Jermenije, čiji će lideri razgovarati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i zvaničnicima EU.

Moldavija je, kao i Ukrajina, podnela zahtev za pridruživanje EU prošle godine ubrzo nakon ruske invazije, a Kišinjev planira da iskoristi samit da pokaže da radi na reformama i da ubedi lidere da što pre otvore pregovore o pridruživanju.

Moldavija je primila više ukrajinskih izbeglica po glavi stanovnika nego bilo koja druga zemlja, baš kada su cene hrane i energije porasle kao rezultat sukoba.

Vlada je optužila Rusiju da pokušava da destabilizuje zemlju, u kojoj se pretežno govori rumunski, putem svog uticaja na separatistički pokret u otcepljenom regionu Pridnjestrovlja koji uglavnom govori ruski jezik, prenosi Indeks.