NATO ne određuje Srbiji od koga da kupuje oružje

Kroz sve oblike partnerstava sa zemljama koje sarađuju sa NATO poštujemo način na koji one definišu svoje bezbednosne orijentacije. One imaju pravo da izaberu hoće li se pridružiti savezu i biti deo bezbednosnog aranžmana ili ne – kaže za Danas Tadžan Ildem, pomoćnik generalnog sekretara NATO za javnu diplomatiju.

Ildem je učestvovao u radu Sedme NATO nedelje u Beogradu.

– Angažman između NATO-a i određene zemlje, u ovom slučaju Srbije, definišu očekivanja Srbije, u kojim oblastima želi jačanje saradnje. Iz tog razloga smatram nedavno objavljeni Individualni akcioni plan o partnerstvu (IPAP) za period 2019-2021. za važan razvoj jer obuhvata brojne oblasti i prioritete za Srbiju, ali i za NATO. Siguran sam da ćemo, kao što je i do sada bio slučaj, ostvariti dalji napredak u partnerstvu. U ovom partnerstvu, moram da naglasim, nema obaveza i nametanja sa strane NATO da Srbija treba da razmišlja o članstvu. Poštujemo suverenu odluku Srbije da se ne pridruži NATO. Imamo brojne partnere koji ne žele članstvo i to je za nas u redu – kaže Ildem.

* Srpski zvaničnici i većina medija mnogo više naglašavaju saradnju sa Rusijom nego sa NATO, kao i naoružanje koje Srbija od Rusije kupuje ili „dobija“. Kako to vidite?

– Naravno, ne mogu suditi o tome kako su stvari predstavljene. Međutim, ako Srbija odluči da pribavi oružje ili oružane sisteme od neke zemlje, to je njena suverena odluka koju moramo prihvatiti i poštovati. NATO ne može da nameće i ne nameće partnerima odakle da kupuju oružje i sa kojom zemljom da razvijaju svoje odnose.

* Da li je ta suverena pozicija neograničena? Možemo uvoziti koje god želimo oružje odakle god i to ne pogađa saradnju sa NATO?

– Ako pogledate vrednost saradnje sa NATO zemljama i partnerima siguran sam da možete uzeti u obzir neophodnost zajedničkog rada. Taj rad je važan i za zemlje NATO. Ali ponavljam, NATO nije i neće biti u poziciji da kaže „ovo možete, a ovo ne možete da kupujete“. Mi se usredsređujemo na značajno partnerstvo sa zemljama poput Srbije. Upravo sada nivo angažmana zadovoljava obe strane. Prošle godine generalni sekretar NATO Stoltenberg bio je ovde i sastao se sa predsednikom i premijerom Srbije. To pokazuje da imamo dobru liniju komunikacije, dobar dijalog između saveznika i Srbije. Od praktične saradnje svi imamo koristi. To doprinosi stabilnosti ovog regiona koji je ekstremno važan za NATO jer je susedstvo NATO, gde ima nekih članica, ali i partnera. Bezbedan, stabilan i prosperitetan Zapadni Balkan je zato dodatna vrednost evropskoj bezbednosti uopšte. Svaka saradnja koju možemo uživati sa pojedinim zemljama u regionu je dodatna vrednost.

* Šta NATO sada vidi kao glavne izazove i pretnje u regionu?

– Bilo je brojnih izazova i neki su još prisutni. Ali sveukupno, kad pogledamo Zapadni Balkan, postoji relativna stabilnost i zajednički interes svih zemalja u regionu da imaju dobre međusobne odnose, da rešavaju neka bilateralna pitanja i da imaju regionalne ekonomske inicijative koje vode napretku. Mislim da izazovi postoje, ali izgledi za bolju budućnost i prilike su čak veći od njih. Može se govoriti o nedostatku napretka i možda prekidu dijaloga Beograd-Priština, a NATO snažno podržava dijalog uz posredstvo EU.

* Predstavlja li to bezbednosni izazov?

– Treba da budemo realistični. Cilj treba da nam bude stabilni, sigurni i prosperitetni region u što većoj meri. Trebalo bi da podržavamo sve inicijative koje eliminišu postojeće probleme. Bili smo tako srećni da pozdravimo Prespanski sporazum koji je utro put rešavanju pitanja imena između Severne Makedonije i Grčke i ulasku Severne Makedonije u NATO. On je otvorio put i normalizaciji odnosa sa susedima, sa Grčkom i Bugarskom. To je bio dobitak za sve. Ako dijalog Beograda i Prištine napreduje uz postizanje rešenja to će biti dodatni dobitak. Dakle, izazovi postoje i svi znaju o kojim izazovima pričamo. Ali treba podržati inicijative koje pomažu eliminaciju tih problema.

* Da li je saradnja Turske i NATO ugrožena usled njene vojne saradnje sa Rusijom i nedavne ofanzive u Siriji?

– Turska je veoma važan saveznik u NATO-u koji čini veliki doprinos kolektivnoj odbrani NATO, ali i operacijama i misijama. Istovremeno, moramo priznati činjenicu da nijedna saveznica nije toliko patila od terorizma kao Turska. Stoga, postoje legitimne bezbednosne bojazni koje moramo prihvatiti, ali ne mislim da bilateralni odnosi Turske i Rusije i nedavna operacija u Siriji ugrožavaju bilo šta što se odnosi na mesto Turske u NATO. Turska će ostati pouzdan i snažan saveznik u NATO. Izjave turskog rukovodstva svedoče u prilog tome.