Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas u Briselu da „naporno radi“ da se dobiju „što je pre moguće“ konačne ratifikacije Turske i Mađarske o pristupanju Švedske i Finske NATO-u, ali isključio mogućnost odvojenog prijema tih zemalja.
„Glavno pitanje nije da li se pristupanja Finske i Švedske ratifikuju zajedno, već da li su oba ratifikovana što je pre moguće“, rekao je Stoltenberg na sastanku ministara odbrane zemalja članica Alijanse.
„Uveren sam da će biti obe ratifikacije i naporno radim da se to postigne što je pre moguće“, dodao je on.
Lideri 30 zemalja članica NATO-a doneli su odluku da pozovu Švedsku i Finsku da se pridruže Alijansi tokom samita u Madridu u julu 2022. godine.
Sve zemlje članice, osim Turske i Mađarske, ratifikovale su sporazum o pristupanju dve nordijske zemlje.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je početkom februara prvi put nagovestio da bi turski parlament mogao da ratifikuje članstvo Finske, ali ne i Švedske.
Odluka švedskih vlasti da odobre demonstracije ispred turske ambasade u Stokholmu, tokom kojih je zapaljen Kuran, izazvala je nezadovoljstvo Ankare koja je prekinula pregovore o ratifikovanju sporazuma.
Većina Finaca smatra da ulazak njihove zemlje u NATO može da se dogodi bez čekanja na Švedsku.
Međutim, lideri dve zemlje su ponovo potvrdili želju da budu zajedno primljene u Alijansu.
Švedska i Finska su već veoma integrisane u NATO sa svojim statusom zemalja gostiju.
One učestvuju na svim sastancima, uključujući i sastanke vojnog komiteta, i dobile su bezbednosne garancije od SAD, Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije, Poljske i Holandije do njihove zvanične integracije u Alijansu.
U Briselu danas i sutra se održava sastanak ministara odbrane NATO-a, a glavna tema je slanje oružja Ukrajini, koju je napala Rusije pre gotovo godinu dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.