NATO obaveze od Nemačke prave vojnu supersilu

Šulc je rekao da bi dugoročan cilj povećanja vojnog budžeta na dva odsto Bruto nacionalnog dohotka, u skladu sa pomenutim dogovorom, značio da Nemačka u predstojećim godinama za vojsku izdvoji najmanje 20 milijardi evra.

„To svakako ne može biti cilj moje vlade“, rekao je Šulc na pres-konferenciji danas, prenosi EUObzerver. Na NATO samitu u Velsu 2014. države članice su se dogovorile da do 2024. izdvajanja za vojsku povećaju na dva odsto BDP-a. Pobednik na nemačkim izborima, bila to Socijaldemokratska stranka (SPD) čiji je lider Šulc, ili Hrišćansko-demokratska unija (CDU) aktuelne kancelarke Angele Merkel, trebalo bi da bude na vlasti do 2021.

Otkako je na američkim izborima pobedio Donald Tramp, podseća EUObzerver, SAD redovno podsećaju evropske članice NATO da je vešina njih daleko od realizovanja dogovora iz Velsa. Trenutno dva odsto BDP-a za vojsku izdvajaju samo Estonija, Grčka, Poljska i Ujedinjeno Kraljevstvo. Nemačka, najveća članica EU, planira da 2017. na odbranu potroši 37 milijardi evra, što je 1,2 odsto njenog BDP-a. Merkelova, za razliku od Šulca, kaže da se „oseća obaveznom da dostigne cilj“ iz Velsa. „Učinićemo sve što možemo da ispunimo tu obavezu“, izjavila je u februaru na Minhenskoj konferenciji bezbednosti.

Međutim, socijaldemokrate, koje su u koaliciji sa CDU i njenom sestrinskom Hrišćansko-socijalnom unijom (CSU), nedavno su se izjasnile protiv NATO obaveze uprkos tome što je SPD bila u vladi kada je ona prihvaćena. Donedavni predsednik SPD-a, a sada šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel, izjavio je u martu da NATO cilj nije obavezujući. Zahtevano povećanje vojnog budžeta Nemačke bilo bi, prema njegovim rečima, „potpuno nerealno“.

Gabrijel je ranije rekao da, kada se od Nemačke traži da povećava vojni budžet, treba da se uzima u obzir i „istorijski kontekst“. „Postavlja se pitanje da li bi nemački susedi bili spokojni kada bismo se pretvorili u veliku vojnu silu u Evropi … i trošili više od 60 milijardi evra godišnje na oružje“, rekao je Gabrijel prema Rojtersu, dodajući da ima svoje „sumnje“.

Dalibor Rohak, istraživač na Američkom enterprajz institutu, nedavno je primetio da bi Nemačka koja troši dva odsto BDP-a na odbranu prevazišla ulaganja Rusije u vojnoindustrijski kompleks i postala četvrta vojna sila na svetu. „Postoje neki dobri razlozi da se veruje da bi to bila dobra stvar. Ipak, daleko je od očiglednog da li bi susedi Nemačke i njeni partneri u Evropi bili oduševljeni takvom perspektivom“, napisao je Rohak nedavno u autorskom tekstu za EUObzerver.

I Šulc, donedavni predsednik Evropskog parlamenta, oprezan je u vezi s takvim izgledima. On upozorava na „politiku koja vodi stvaranju visoko naoružane armije u srcu Evrope“ i smatra da treba pokrenuti inicijative za razoružanje, umesto za „trku u naoružanju“. Ranije ove godine se „američkoj ideji o bezbednosti“ u vezi sa Nemačkom suprotstavio i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, podseća EUObzerver.