NATO: Rusija ne sme da pobedi

Ministar spoljnih poslova najveće i vojno najvažnije članice NATO, Entoni Blinken iz SAD, na konferenciji za novinare u Bukureštu detaljno je razjasnio kurs Alijanse. Najoštrije je osudio način vođenja rata ruskog vladara Vladimira Putina, jer napada infrastrukturu u Ukrajini kako bi lišio ljude osnovnih sredstava za život.

„On usmerava vatru na civile. Ta brutalizacija ratovanja je varvarska“, ocenio je Blinken i naglasio da je NATO ujedinjeniji nego ikad. „Njegova strategija do sada nije uspela i neće uspeti. Dokazaćemo Putinu da greši.“

Sjedinjene Države su do sada isporučile Ukrajini oružje u vrednosti od 19 milijardi dolara. Blinken je dodao da su sve ostale članice (29 zemalja) dale još 21 milijardu dolara.

Želja za „Patriotom“

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba ponovo je u Bukureštu zahtevao da se Ukrajini isporuči više sistema za protivraketnu odbranu. „Treba nam Patriot“, rekao je Kuleba. Ali, vrlo je neizvesno da li bi SAD ili neki drugi saveznici, na primer Nemačka, mogli da prebace odbrambene sisteme tipa Patriot u Ukrajinu.

S obzirom na to da bi ukrajinskim vojnicima bili potrebni meseci obuke, sistemima bi i dalje morali da upravljaju vojnici NATO. Alijansa bi tako neminovno postala direktno umešana strana u ratu, a to želi po svaku cenu da izbegne.

No, američki državni sekretar Blinken ipak je jasno rekao da Sjedinjene Države u najmanju ruku razmišljaju o jačanju sistema protivraketne odbrane. „Hitno radimo na popravci što većeg dela infrastrukture. Istovremeno, moramo da branimo infrastrukturu najbolje što možemo. O tome sada razmišljaju naši vojni planeri“, rekao je Blinken. Nema smisla obnavljati elektrane i dalekovode koji bi onda ponovo bili uništeni ruskim napadima – ali američki državni sekretar i nije govorio o pojedinostima.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je u utorak da se „razgovori o Patriotu nastavljaju“. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok takođe je bila nejasna. „Vojna podrška i zimska pomoć su dve strane iste medalje. Naravno, mi smo u stalnom kontaktu sa Ukrajinom i NATO o tome kako da ojačamo samoodbranu“, rekla je Berbok u Bukureštu.

Diplomate NATO ne vide kako bi Nemačka mogla da premesti jedinice sa sistemima Patriot direktno u Ukrajinu, kao što je to sugerisala Poljska. NATO bi morao da za to izda odobrenje, pošto je protivraketni sistem Patriot integrisan u protivvazdušnu odbranu Alijanse. Osim toga, SAD bi se tu pitale, pošto su one stavile sistem Patriot na raspolaganje Bundesveru.

Reorganizovati odnose sa Kinom

Drugog dana sastanka u Rumuniji, NATO se nije samo bavio Rusijom, već po prvi put formalno i izazovima i pretnjama koje predstavlja Kina, koja se pak pokazala kao bliska saveznica Rusije. U novom strateškom konceptu Alijanse, kineska komunistička diktatura se vidi kao „dugoročni konkurent“ i „sistemski rival“.

„Ne želimo sukob sa Kinom. Želimo da izbegnemo sukobe. Ne želimo hladni rat“, rekao Blinken. Generalni sekretar NATO Stoltenberg takođe je pomenuo u kojoj meri aktuelni sukob sa Rusijom pokazuje koliko je opasna zavisnost od jednog dobavljača i jedinstvenog lanca snabdevanja. Stoga, kaže, kineske proizvode treba držati podalje od kritične infrastrukture u Evropi i SAD.

U razmatranjima NATO navodi se da izvoz bezbednosno relevantne tehnologije u Kinu treba izbegavati. Međutim, nisu svih 30 država-članica na istom strogom kursu kao vodeća sila NATO, SAD. Ipak, kako je rekao Blinken, „sporazum unutar NATO, a takođe i sa Evropskom unijom, se povećava.“

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani rekao je, međutim, da je Kina potrebna kako bi uticala na Rusiju, odnosno zbog rada na miru u Ukrajini. „Kina je trenutno najbolji prijatelj Rusije. Kada je u pitanju postizanje nečega u Rusiji, potrebna vam je Kina. Stvari nisu jednostavne“, rekao je Tajani za DW. Dodao je i da su ekonomski odnosi i tržište u Kini takođe izuzetno važni. A američki državni sekretar Blinken je pojasnio: „Tu se ne radi o širenju NATO na Aziju.“

Podrška ugroženim državama

NATO je u sredu održao savetovanja sa Gruzijom, Moldavijom i Bosnom i Hercegovinom – tri zemlje koje su pod različitim pritiscima zbog ruskog napada na Ukrajinu. NATO namerava da nastavi vojnu saradnju sa Gruzijom, čije je provincije Abhaziju i Južnu Osetiju okupirala Rusija. Gruzija ima za cilj da se pridruži Alijansi, što joj je i obećano na samitu 2008. takođe u Bukureštu. Snabdevanje Moldavije energijom veoma je otežano zbog ruskih napada na susednu Ukrajinu. Zemlja će dobiti zimsku pomoć od zemalja NATO.

U politički nestabilnoj Bosni i Hercegovini treba potisnuti ruski uticaj, koji se prvenstveno vrši preko bosanskih Srba. „Bosna i Hercegovina je izuzetno važna“, rekla je slovenačka ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon za DW u Bukureštu. „Želimo da zemlja dobije status kandidata za Evropsku uniju do kraja godine. To bi poslalo snažan politički signal koji bi uticao na cijeli zapadni Balkan. Tu nećemo ostaviti nijednu zemlju“, rekla je Fajon.

Sve balkanske zemlje se moraju podržati, jer su sve u nemilosti različitih geopolitičkih interesa. Hrvatska je uz Sloveniju već članica NATO i Evropske unije. Srbija, Kosovo i Bosna i Hercegovina ne pripadaju nijednoj od organizacija. Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija su članice NATO.