NATO slavi 75 godina od osnivanja: „Napad na jednog saveznika je napad na sve“

Ministri inostranih poslova 32 NATO saveznika okupiće se na dva dana oko godišnjice i mada će biti mnogo optimističnih i svečanih razgovora o snazi Alijanse i činjenici da će ovaj ministarski sastanak biti prvi sa Švedskom kao punopravnim članom, oblaci se skupljaju na horizontu, konstatuje Radio Slobodna Evropa.

Dvodnevni sastanak dolazi skoro tačno tri meseca pre ključnog samita NATO u Vašingtonu u julu, kada će se lideri država članica baviti potpuno istim pitanjima kao i sada ministri – ratom u Ukrajini i kako NATO može povećati svoju podršku Kijevu, izgledima Ukrajine da sledi Švedsku u NATO i kako put do tog cilja može izgledati.

Najvažnije pitanje će biti i ko bi trebalo da zameniti generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, koji se kasnije ove godine povlači posle decenije na čelu Alijanse.

Ministri inostranih poslova ove nedelje neće doneti nikakvu odluku da reše bilo koji od ovih izazova, ali od sada pa do kad se njihovi šefovi okupe u Vašingtonu 9. i 11. jula, neke stvari će morati da se reše.

Na ceremoniji u Briselu državni sekretar SAD Entoni Blinken i njegove kolege će obeležiti godišnjicu potpisivanja osnivačkog ugovora Alijanse 4. aprila 1949. u Vašingtonu.

Veća proslava je planirana kada se vođe NATO budu sastale u Vašingtonu od 9. do 11 jula.

Švedski ministar spoljnih poslova Tobias Bilstrom učestvuje u prvom sastanku na ministarskom nivou od kada je njegova zemlja postala 32. članica NATO prošlog meseca.

Ruska invazija na Ukrajinu u febraru 2022. godine naterala je Švedsku i njenog nordijskog suseda Finsku, dugogodišnje neutralne zemlje, da traže ulazak u Alijansu.

Broj članova Severnoatlantske alijanse se gotovo utrostručio u više od sedam decenija od njenih 12 zemalja osnivača. Finska i Švedska su u rekordnom vremenu ušle pod kolektivnu bezbednosnu garanciju NATO, posle nekih kočenja oko njihovog prijema od populističkih vođa u Turskoj i Mađarskoj koji su tražili nadoknade za odobrenje njihovog prijema.

Kolektivna bezbednosna garancija, Član pet Vašingtonskog ugovora, koji je poslat u Brisel za današnju ceremoniju, kaže da napad na bilo kog člana Alijanse mora da ima jedinstven odgovor. Tom članu se pribeglo samo jednom, posle napada Al Kaide na Ameriku 2001. godine.

„NATO je osnovan sa jednim zvaničnim obećanjem da je napad na jednu zemlju napad na sve. Od te osnove izgradili smo najmoćniji i najuspešniji savez u istoriji „, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg uoči godišnjice.

Blinken je opisao NATO kao „defanzivni savez bez pretenzija na teritoriju bilo koje druge zemlje, ali sa odlučnošću da štiti teritoriju svakog od svojih članova i da to radi na način koji je bio jedinstven u ljudskoj istoriji“.

Kao skoriji uspeh NATO-a, dok je rastao od hladnog rata i posle pada Berlinskog zida, Alijansa računa svoju vazdušnu kampanju 1999. protiv bivše Jugoslavije da bi okončala „krvavi obračun s Albanaca“ i napor da spreči gotovo siguran građanski rat u Makedoniji 2001. godine, piše agencija AP.

Sa druge strane spektra je operacija u Avganistanu. NATO je preuzeo komandu bezbednosne operacije 2003. godine i ona je postala najduža, najskuplja operacija i sa najviše gubitaka u istoriji Alijanse. Ona je takođe obeležena haotičnim povlačenjem u avgustu 2021, kada su napušteni mnogi od ostvarenih uspeha u gotovo dve decenije.

Danas Ukrajina takođe hoće mesto u NATO, ali Alijansa radi na bazi jednoglasnosti i nema konsezusa o tome da li treba da postane član. Većina saveznika je protiv toga da Ukrajina postane član dok rat traje. Za sada NATO obećava samo da su vrata otvorena za Ukrajinu u budućnosti.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je pokrenuo rat, bar jednim delom zbog toga što se NATO širio bliže ruskim granicama.

NATO saveznici takođe ne mogu da se slože oko toga da li da naoružavaju Ukrajinu. Kao organizacija, Alijansa samo pruža neubojitu pomoć, kao što su transportna vozila, gorivo, hrana za vojsku, mecicinska oprema i oprema za deminiranje. Međutim mnoge članice šalju oružje i municiju bilateralno, ili u grupama.

Najveći deo NATO napora od kada su ruske trupe počele da se nagomilavaju za invaziju, usredsređen je na jačanje sopstvenih granica blizu Rusije i Ukrajine da bi odvratio Putna od toga da mu sledeća meta bude neko od saveznika.

Član pet je možda imao najteži test dok je Donald Tramp bio predsednik SAD, zemlje koja je daleko najmoćniji član. Tramp je nagovestio mogućnost da SAD ne priskoče u pomoć nijednom NATO savezniku koji nije izdvojio za svoju odbranu najamnje dva odsto svog BDP-a, kao što je dogovoreno 2014. godine. ;