NATO spreman da odgovori Rusiji

Jedan od njih, Atlantska komanda, će štititi pomorske puteve da bi se obezbedio transport teške opreme iz SAD ili Kanade u Evropu. Drugi će predstavljati logistički centar za transport opreme i vojnika širom Evrope. Ova inicijativa predstavlja promenu politike NATO ustanovljene posle Hladnog rata.

Alijansa je imala 33 komandna centra sa 33.000 članova osoblja u vreme napetosti sa Sovjetskim Savezom. Ukidala ih je jedan po jedan nakon raspada SSSR-a 1991. i centar delovanja je preusmeravala sa zaštite savezničkih teritorija na intervencije u kriznim područjima, kao što su Zapadni Balkan, Avganistan, Libija, Irak i Sirija. Poslednji put je redukovala aktivnosti u tom smislu 2011. kada je smanjila broj komandnih struktura sa 13 na sedam, a broj članova osoblja sa 13.800 na 6.800.

Međutim, sve se promenilo u proteklih par godina kada je Rusija napala Ukrajinu i počela da preti baltičkim državama i drugim članicama NATO vojnim vežbama, sajber napadima i propagandnim kampanjama, piše EUObzerver. „Bezbednosna klima se pogoršava od napada na Ukrajinu 2014, to je bila godina prekretnice“, rekao je američki ministar odbrane DŽejms Matis na putu iz Finske do Brisela gde je u sredu održan sastanak NATO.

„Smanjili smo broj komandnih struktura na kraju Hladnog rata jer su napetosti oslabile, ali imamo posla s Rusijom koja je tokom dugog niza godina dosta investirala u vojne kapacitete, modernizovala je vojne kapacitete, u okviru kojih se ne koriste samo konvencionalne snage već i nuklearne, i koja je spremna da upotrebi vojnu silu protiv svog suseda – Ukrajine“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nakon sastanka, naglašavajući da „NATO mora da bude spreman da na to odgovori“.

On je rekao da će Atlantska komanda „obezbediti garancije da će pomorske linije komunikacije između Evrope i Severne Amerike i dalje biti slobodne i bezbedne“. Ova logistička komanda će „unaprediti kretanje vojnih snaga u Evropi“, rekao je Stoltenberg, tako što će obezbediti garancije da ima dovoljno „puteva, mostova, železničkih pruga, pista i luka“ i da državno zakonodavstvo ne pravi smetnje. „Ovde je reč o tome kako transportovati snage preko Atlantika, a kako po Evropi, a takođe govorimo i o mnogo težoj opremi, borbenim tenkovima i armiranim vozilima“, rekao je Stoltenberg.

Ministar odbrane Norveške Frank Bake-Jensen je dodao da je cilj da se NATO vrati u Evropu. „Želimo da vratimo NATO u Evropu i želimo da se više usredsredimo na ulogu NATO na moru“, rekao je Bake-Jensen.

NATO ministri su se takođe dogovorili da uspostave Centar za sajber operacije. On bi koordinisao upotrebu nacionalnih sredstava za sajber odbranu u cilju zaštite operacija NATO tako što će na primer tražiti od Ujedinjenog Kraljevstva ili Sjedinjenih Država da sruše neprijateljske servere ili vebsajtove. „Sajber će biti integrisani deo u svakom vojnom konfliktu i zato je potrebno da ojačamo našu sajber odbranu. Tu će biti reči o nacionalnim kapacitetima, ali oni će biti integrisani u NATO misije“, rekao je Stoltenberg.

Odluka o tome gde će biti uspostavljeni novi atlantski i logistički komandni centri će biti doneta sledeće godine, a Portugal, Španija i Francuska su se već prijavili za Atlantski, dok Nemačka želi da logistički centar bude na njenoj teritoriji, izvestio je Rojters, pozivajući se na diplomatske krugove.