Ministri odbrane NATO odobrili su danas plan prema kojem bi Ukrajini bila obezbeđena dugoročna pomoć za očuvanje bezbednosti i vojna obuka, nakon višemesečnih odlaganja zapadne pomoći u vidu novca, oružja i municije koja su pomogla okupatorskim snagama Rusije da zadobiju inicijativu na frontu.
Zapadni saveznici Kijeva svoje napore uglavnom koncentrišu kroz Kontakt grupu za odbranu Ukrajine kojom upravlja Pentagon. Taj forum okuplja pedesetak zemalja, a stvoren je da bi se ojačala najneophodnija vojna pomoć Ukrajini.
Novi plan se nadovezuje na rad Kontakt grupe za odbranu, i prema rečima generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga nakon samita ministara odbrane zemalja NATO u Briselu, štab za koordinaciju akcija iz ovog plana biće američka vojna baza u Vizbadenu u Nemačkoj i imaće 700 članova osoblja.
Plan će pomoći, kako je Stoltenberg rekao, da se organizuje obuka ukrajinskog vojnog personala u zemljama članicama Alijanse, da se koordinišu i planiraju isporuke vojne pomoći koje su Kijevu neophodne, i da se upravlja isporukama i popravkama tog vojnog materijala.
Ovaj novi sistem pomaganja Ukrajini opisan je kao način da se podrška NATO za Ukrajinu učini „otpornom na Trampa“, što je referenca na bojazan da bi bivši predsednik SAD Donald Tramp mogao u novembru da se vrati na funkciju i da prekine američku podršku Ukrajini.
Ministarka odbrane Holandije Kajsa Olongren rekla je novinarima u vreme održavanja samita u Briselu da je cilj da se cela stvar učini „otpornom na bilo kakvu situaciju“.
„Moramo uzeti u obzir činjenicu da bi ovo (rat) moglo da potraje godinama. Želimo da se oslonimo ne na nešto što bi zavisilo od konkretnih osoba, ministara ili nekog drugog, već na strukturu koja funkcioniše“, rekla je ona.
Premijer Mađarske Viktor Orban, koji vodi izrazito nacionalističku vladu, rutinski je podrivao nastojanja NATO i Evropske unije da pomognu Ukrajine, i pretio je da će udariti veto na ovaj poslednji plan, ali je ipak pristao da dopusti drugim saveznicima da nastave sa njim – pod uslovom da Budimpešta ne bude primoravana da učestvuje.
Ukrajinska vojska, čije su se zalihe municija istanjile, nastoji da odvrati juriše mnogobrojnije ruske vojske, a Moskva je ulučila priliku da krene u napad nakon što su i SAD i Evropska unija više meseci odlagale slanja pomoći zbog političkih neslaganja. ;
Stoltenberg je izrazio nadu da će predsednik SAD Džozef Bajden i drugi saveznici na samitu u Vašingtonu u julu pristati da održe nivo vojnog finansiranja Ukrajini na sadašnjem nivou. Od invazije u februaru 2022. godine, Kijev je na ime oružja i opreme dobijao oko 43 milijardi evra svake godine.
„Po ovom pitanju još nemamo sporazum“, rekao je Stoltenberg novinarima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
