NATO za sada jedina garancija za EU

Danas ova zaštita više nije izvesna“. Američki lider Donald Tramp već izvesno vreme izražava sumnje u pogledu spremnosti Amerike da brani svoje tradicionalne saveznike u NATO-u, a čini se da i neki evropski lideri i vojni stručnjaci sada više nego ikada insistiraju da Stari kontinent mora raditi više na sopstvenoj odbrani.

Predlozi o snažnijoj evropskoj odbrani kreću se od niza inicijativa u Briselu o nabavkama, obuci i istraživanju i razvoju preko proširenja francuskog nuklearnog kišobrana do razvoja pune vojske EU o čemu su se nedavno složili i francuski i nemački lideri Emanuel Makron i Angela Merkel. Ono što je paradoksalno u svemu ovome, upućuju vojni znalci, jeste to što se kao najveća prepreka najsmelijim od ovih predloga nameće NATO – isti savez koji je sačuvao kontinent od kraja Drugog svetskog rata. I ne samo da Tramp zamera saveznicima da bi trebalo da troše više na odbranu, već i želi da sačuva sedamdesetogodišnji okvir koji je omogućio Vašingtonu da svoje interese gura na prvo mesto, piše Politiko.

Oni koji zagovaraju jaču evropsku odbranu insistiraju da kamen spoticanja ima više veze sa političkom voljom nego logistikom i ekonomijom. Evropske diplomate i vojni stručnjaci koji smatraju da je nužno i moguće da Evropa ima svoju kolektivnu odbranu kažu da su kapaciteti EU u velikoj meri potcenjeni. Da EU udruži sve svoje vojske, bila bi druga vojna sila na svetu – ukupno broji približno 1,5 miliona vojnih lica, a jedino Kina ima više od toga  – gotovo 2,2 miliona.

U NATO-u niko ne želi da bude viđen obeshrabren zbog eventualno širih vojnih investicija i saradnje unutar EU. Ipak, NATO je dugo služio kao izgovor za mnoge evropske vlade nespremne da novac poreskih obveznika izdvajaju za vojnu potrošnju. „Postoji određeni moralni hazard u klasičnom ekonomskom smislu“, smatra jedan zvaničnik NATO, prenosi evropski portal Politiko. „Ima saveznika koji su podstaknuti da recimo troše više na saobraćajnu infrastrukturu ili zdravstvo“, dodaje on.

Kada je jedan visoki diplomata pri NATO upitan da li bi Evropa mogla biti bezbednija, da se više zauzme za sebe, odgovorio je ipak da ne postoji održiva alternativa postojećem transatlantskom savezu. „To nije dobra ideja, nije realistična“, kazao je ovaj neimenovani izvor. „Šta bismo trebali, postaviti kolektivnu evropsku odbranu? To bi zahtevalo mnogo više od dva odsto BDP za vojnu potrošnju. Nije realno ni kada parlamenti traže više od četiri odsto za vojnu potrošnju. EU je nužno drugačiji biznis od NATO.“

Američka ambasadorka u NATO Kej Bejl Hačinson naglašava jednu jasnu zabrinutost SAD vezanu za vojnu saradnju EU: da ne postane pokriće za protekcionizam i isključi američke vojne ugovarače. „Ne želimo da to bude protekcionističko sredstvo za EU“, kazala je ona svojevremeno. „Želimo da Evropljani imaju sposobnost i jačinu, ali ne i da se ograđuju od američkih proizvoda, naravno.“ U ovonedeljnom intervjuu za Dojče vele, na pitanje novinara da prokomentariše podatak da nemački i francuski građani više veruju Putinu nego Trampu, Hačinsonova je kazala: „Mislim da bi u slučaju da Nemačka ili Francuska budu napadnute od strane neprijateljske zemlje, one pre pozvale u pomoć Ameriku – ne Rusiju“, rekla je ona.

Na konferenciji za novinare, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg insistirao je da savez ne stoji na putu šire vojne integracije EU. Na pitanje novinara vezano za eventualno formiranje vojske EU, Stoltenberg nije direktno odgovorio, ali je kazao: „Mislim da je važno da izbegnemo bilo kakvu percepciju da Evropa može da upravlja bez NATO, jer su nas dva svetska rata i Hladni rat učili da nam je potrebna jaka transatlantska veza za očuvanje mira i stabilnosti u Evropi.“

Išinger kaže da bi evropski saveznici trebalo da plate da se pomogne održavanju francuskog nuklearnog arsenala u zamenu za veću zaštitu. „Francuski nuklearni kapaciteti ne bi trebalo da pokrivaju samo francusku teritoriju, već i teritoriju njenih evropskih suseda“, rekao je on. Ali za sada, naglasio je, NATO je sve što Evropa ima. Kako je dodao, „iako se većina strateških mislilaca u Evropi slaže da će jaka transatlantska partnerstva ostati najbolja garancija bezbednosti za Evropu, ova opcija možda neće biti dostupna u budućnosti“, upozorio je Išinger pred Minhensku konferenciju i dodao: „Istovremeno, realna opcija B još ne postoji.“